Home Globalna ekonomija Životno osiguranje raste uprkos medijskoj marginalizaciji
Životno osiguranje raste uprkos medijskoj marginalizaciji
0

Životno osiguranje raste uprkos medijskoj marginalizaciji

7
0

Uprkos porastu broja korisnika životnog osiguranja u Srbiji tokom 2014.godine, koje je jednim delom izazvano i uzdrmanim poverenjem u državni penzioni sistem, ukupni nivo novca u sistemu životnog osiguranja još uvek je višestruko ispod evropskog i regionalnog proseka, rečeno je na konferenciji Danas konferens centra “Životno osiguranje i uloga medija”, koja je održana u hotelu Radison Blu u Beogradu. Po rečima Dejana Hadžića, savetnika u sektoru za finansijski sistem Ministarstva finansija Vlade Srbije od ukupnog korpusa “osiguravajućih” obaveštenja vezanih za različite prigovore građana, udeo vezan za životno osiguranje drastično je opao sa 16,7 posto u 2012.godini na skromnih 8,8 posto u prvoj polovini 2015.godine. U isto vreme raste učešće životnog osiguranja u ukupnoj premiji osiguranja, što može biti pokazatelj boljeg informisanja korisnika životnog osiguranja, a u tome svakako svoju ulogu imaju i mediji.”zaključio je Hadžić.

Tako dolazimo do potpuno neverovatnog podatka da je u godini kada je smanjeno medijsko prisustvo kompanija iz oblasti životnog osiguranja,ukupni broj korisnika poraste za blizu 20 posto, što se pre svega može pripisati poljuljanom poverenju građana u državni penzioni sistem, posebno nakon nedavnog smanjenja penzija. Iako na prvi pogled deluje idilično, stanje industrije životnog osiguranja u stvari daleko je od idealnog, pre svega zbog činjenice da je rast veliki, ali sa jako niske polazne tačke, koja je drastično niža od donje granice evropskog proseka, tako da je ozbiljna medijska kampanja kojom bi se na sistemski način najšira javnost informisala o svim prednostima ovog vida dugoročne štednje. Nikola Rodić, direktor Odeljenja za aktuarske poslove i statisktiku Narodne banke Srbije, ukazao je na činjenicu da je tokom ove godine ukupni broj korisnika životnog osiguranja u Srbiji prešao brojku od 500 hiljada korisnika, a da ove usluge u Srbiji pruža 11 osiguravajućih kuća, koja su 2014.godine akumulirala investicioni potencijal u vrednosti od 57 milijardi dinara, što je veliki rast u odnosu na 2005.godinu, kada je taj iznos bio 3,9 milijardi dinara. “Novozaključeni ugovori tokom 2014.godine imaju svoj udeo u ukupnom broju polisa životnih osiguranja od blizu 33 posto, što je veoma pozitivan podatak”, zaključio je Rodić.

“Dilema pred kojom se suočavamo kada je reč o proceni neophodnih uslova za ozbiljniji rast industrije životnog osiguranja, slična je dilemi šta je starije: kokoška ili jaje?” rekao je Vladimir Đorđević, samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije. “Tako je jak sektor osiguranja jedan od generatora jake privrede, a sa druge strane potrebna je jaka privreda koja kod građana generiše višak koji može da se uloži u životno osiguranje. Takođe, kada je reč o komunikaciji sa javnošću, običnom građaninu ne znači puno podatak o rastu premije, mnogo više znače podaci o isplaćenim premijama, a taj iznos u Srbiji tokom 2014.godine bio je na nivou od 4,7 milijardi dinara.” Đorđević je ukazao da je objedinjena nacionalna medijska kampanja kompanija životnog osiguranja mnogo efikasnija u širenju baze novih korisnika i otklanjanju sumnji u sigurnost ovog vida dugoročne štednje, od pojedinačnih i vrlo skromnih medijskih kampanja pojedinačnih osiguravajućih društava, koja su u najmanju ruku limitiranih dometa.

Mirjana Tomić, autor i voditelj emisije Svet novca ukazala je na postojeće stanje gotovo potpune odsutnosti iz medija velikog broja osiguravajućih društava, koja otvara pitanja šta se krije iza te misterioznosti, ali i na drugi ekstrem koji može biti kontraproduktivan, a to je preagresivna medijska kampanja. Kao primer problematičnosti ideje o zajedničkom nastupu osiguravajućih društava u promociji životnog osiguranja, Mirjana Tomić je navela primer edukativnog TV formata u sklopu emisije Svet novca, vezanog za životno osiguranje, koji je bio usmeren ka generalnoj edukaciji javnosti o prednostima životnog osiguranja. “Iz jednog osiguravajućeg društva dobili smo odgovor da neće da oni sponzorišu nešto od čega će korist imati svi, uključujući i njihove konkurente.”

Miroslav Alavanja, autor i voditelj emisije Moja polisa, koja se godinama specijalizovano bavi životnim osiguranjem, ukazao je da je tržište nedovoljno razvijeno, a da je klučno pitanje gde su mediji i gde su osiguravajuća društva na ovoj raspravi. “I 2008.godine govorilo se o velikom potencijalu tržišta životnog osiguranja, a praktično svaki događaj na kome se okupe ljudi koji se razumeju u tržište životnog osiguranja završava se zaključkom da naši građani nisu dovoljno edukovani o životnom osiguranju. Bilo koji modus vivendi u kome bi zajedno država, osiguravači i mediji pravili kampanju usmerenu ka građanima, uključuje odluku da li bi trošak te kampanja bio isključivo na kompanijama ili bi svoj udeo uzele i određene državne institucije, pošto je jak sektor životnog osiguranja mnogo širi društveni interes, a ne interes isključivo kompanija.” zaključio je Miroslav Alavanja.

Nenad Srećković, član upravnog odbora Centra za promociju i edukaciju u osiguranju, ukazao je da je jedan od preduslova suštinskog rasta tržišta osiguranja života koji neće biti simboličan, ozbiljna medijska kampanja koja će otkloniti sve dileme posebno kod starijih građana, kada je reč o životnom osiguranju. “Kod mlađih ljudi je svest o potrebi životnog osiguranja razvijenija, ali je tu problem nezaposlenosti, tako da nije više pitanje svesti, već mogućnosti da se uplaćuje životno osiguranje” upozorio je Srećković. “Pasivnost osiguravajućih društava u medijima, dovelo je do toga da imamo primetan rast u broju korisnika, ali da je to i dalje jako nisko, i da potencijal rasta nije ni blizu iskorišćen, a ceo sektor životnog osiguranja je dosta marginalizovan. Potrošači sve češće koriste internet za informisanje o životnom osiguranju, a sama percepcija postaje važnija od cene, tako da je sve u poverenju i percepciji poverenja, nego u samoj ceni. Sveobuhvatna zajednička medijska strategija u promociji životnog osiguranja bila bi neprocenjiva, društva imaju zajednički interes koji bi u saradnji sa medijima i državom mogao biti uspešno realizovan tako da ukupni broj korisnika polisa životnog osiguranja u Srbiji bude znatno veći, a ne na nivou nominalnog statističkog rasta koji u ukupnom zbiru i dalje predstavlja rezultat koji je drastično ispod najnižih tržišnih udela u državama EU.”

Poljuljano poverenje u državni penzioni sistem tako se pokazalo najboljom kampanjom za životno osiguranje, tako da  je uprkos tome što nedavno smanjenje penzija nije pratila bilo kakva ozbiljnija medijska kampanja, broj korisnika polisa životnog osiguranja u Srbiji porastao do ukupnog nivoa od preko 500 hiljada ljudi. Ipak, ad hok medijsko pojavljivanje, nepostojanje jasne poruke i veliki broj često protivrečnih medijskih poruka, i dalje su ključni limit u daljem širenju baze korisnika, tako da bez ozbiljnijeg ulaganja u sistemske medijske i edukativne kampanje koje adekvatno promovišu životno osiguranje, Srbija još dugo neće pobeći sa evropskog začelja kada je reč o ukupnom udelu životnog osiguranja i nominalnoj vrednosti ulaganja u životno osiguranje po glavi stanovnika.