Home Globalna ekonomija Veliki rast broja transakcija elektronske trgovine u Srbiji
Veliki rast broja transakcija elektronske trgovine u Srbiji
0

Veliki rast broja transakcija elektronske trgovine u Srbiji

137
0

Ukupni broj transakcija elektronske trgovine u Srbiji snažno raste iz godine u godinu, a puni kapacitet Pej Pal servisa, koji je odnedavno otvorio i opciju prijema novca, za sada ima skromni efekat na izvoz roba i usluga iz Srbije, jedna je od poruka konferencije “Elektronska trgovina i povećanje izvoza roba i usluga”, koja je održana u organizaciji Danas konferens centra. Dejan Dević, zamenik generalnog direktora Direkcije za zakonodavno-pravne poslove Narodne banke Srbije ukazao je da je zakonodavni okvir za elektronsku trgovinu dodatno ojačan nedavnim usvajanjem zakonskih rešenja koja uvode instrumente elektronske trgovine u privredu, ali i komunikaciju sa velikim brojem državnih institucija. “Narodna banka Srbije aktivno je radila na tome da Srbija bude deo globalne elektronske trgovine, a da postojeći zakonski okvir u tom procesu ne bude prepreka, i mislim da se u tome umnogome uspelo i da fizička i pravna lica u Srbiji bez problema mogu da posluju preko interneta, uključujući i prodaju različitih proizvoda i usluga iz Srbije korisnicima iz inostranstva.” rekao je Dević govoreći na konferenciji i ukazao da iako nije trenutno vidljiv veliki uticaj elektronske trgovine na izvoz, to vrlo lako može da se promeni nabolje i da za tako nešto neće biti potrebno puno vremena. Dragana Stanić, zamenik generalnog direktora Sektora za platni promet Narodne banke Srbije ukazala je da je novim zakonskim rešenjima zaštićen krajnji korisnik, rokovi plaćanja skraćeni na rokove u toku istog radnog dana, a stvoren je institucionalni okvir zaštite prava korisnika elektronske trgovine, što ranije, zbog zastarele zakonske regulative nije bio slučaj. Kao posebnu novinu koju donosi nova zakonska regulativa, Dragana Stanić je istakla uvođenje konkurencije u oblast elektronske trgovine, tako da pored banaka koje su do sada u Srbiji imale neku vrstu monopola, postoji mogućnost dobijanja licence Narodne Banke Srbije koja omogućuje kompanijama iz privatnog sektora da ponude svoje usluge elektronskog plaćanja, što je veoma važno i zbog toga što na taj način može doći do smanjenja troškova elektronske trgovine u Srbiji i smanjenja bankarskih provizija koje su počele da u nekim segmentima ograničavaju rast elektronske trgovine. Kao primer naveden je sve veći broj malih i srednjih preduzeća, posebno u maloprodaji koji zbog prevelikih troškova otkazuju POS terminale za plaćanje karticama, čime se ponovo povećava udeo gotovine u transakcijama, a samim tim otvara prostor za poslovanje van poreskih zakona Srbije.

Branislav Popović, direktor prodaje kompanije Aseko, ukazao je na trend rasta broja transakcija elektronske trgovine, i na veliki debalans u iznosima plaćanja i primanja novca, tako da je 2013.godine ukupni iznos plaćanja ka inostranstvu bio sedam puta veći od iznosa novca koji je primljen iz inostranstva. Međutim, Popović je kao veoma ohrabrujući podatak naveo da je ovaj odnos u 2014.godine smanjen na tri prema jedan u korist plaćanja ka inostranstvu, što samo po sebi govori o rastu domaće elektronske trgovine i sve većem obimu poslovanja domaće industrije internet prodaje. “Rast prodaje na domaćim internet portalima u 2014.godini porastao je za 170 procenata, što može da se posmatra iz ugla niske polazne tačke, ali može da se smatra pokazateljem ozbiljnog rasta domaće elektronske trgovine” ukazao je Popović koji na konferenciji predstavio nekoliko pozitivnih primera koji uključuju elektronsku prodaju usluga banjskih lečilišta, video igara i kupovinu različitih ulaznica za muzičke događaje, koja je pre svega usmerena ka stranim korisnicima.

Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije, ukazala je na kompleksnost problema povezanih sa regulativom elektronske trgovine, koji u mnogim aspektima izlaze iz nadležnosti Narodne banke Srbije. Tako veliki broj državnih institucija nema kapacitete za arhiviranje elektronskih dokumenata, elektronski potpis ugovora još uvek se na mnogim mestima ne smatra važećim, tako da je zbog složenosti pre svega državnog aparata Srbije, potreban širi pogled na razvoj elektronske trgovine u Srbiji. “Kada smo u Privrednoj komori Srbije ušli u posao definisanja svih zakona koji definišu sve aspekte elektronske trgovine u Srbiji, došli smo do zaključka da se otvara posao koji je, pored NBS, na ovaj ili onaj način u nadležnosti svih ministarstava osim ministarstva omladine i sporta”, ukazala je Jelena Jovanović i upozorila da postoje zakonski problemi koje NBS ni uz najbolju volju, jednostavno ne može da reši.

Uprkos toj činjenici, jasno je da ukupni obim elektronske trgovine u Srbiji postojano raste i da će otvaranje opcije prijema novca preko Pej Pal servisa dodatno ojačati mogućnost građana i privrede da dodatno zarade na globalnom tržištu elektronske trgovine. Takođe, novi zakonski okvir koji je donet na inicijativu Narodne banke Srbije modernizovao je postojeće zakonodavstvo i uskladio ga s velikim promenama koje sa sobom nosi nova tehnologija i novi načini elektronske kupovine, a primer kompanije Outfit 7 iz Slovenije, koja je samo prodajom jedne video igrice Talking Tom, zaradila stotine miliona evra i postala najvrednija kompanija u Sloveniji, pokazuje koliko ogroman potencijal postoji kada je reč o Srbiji i njenoj mogućnosti da stvori nešto slično.