Strani studenti u Srbiji- Neiskorišćen potencijal
1988. godine, 20 posto studenata Beogradskog Univerziteta činili su strani studenti. Bilo ih je oko 20 hiljada iz 135 zemalja sveta. U to vreme naša tadašnja država je bila dobro organizovana u tom pogledu. Postojali su zavodi za međunarodnu saradnju, studentski domovi, klub stranih studenata.
Slobodan Unković, direktor Departmana za poslediplomske studije Univerziteta Singidunum, izneo je na konferenciji “Strani studenti i obrazovni sistem Srbije” u organizaciji Danas konferens centra, jedan interesantan podatak: “Preko 50 ministara iz tzv. nesvrstanih zemalja pohađalo upravo Beogradski univerzitet”. On je apelovao da Ministarstvo prosvete pažljivo osmotri ovo pitanje i stvori zakonske preduslove i pravila igre kojaće važiti i za državne i za privatne univerzitete kako bi naša zemlja postala privlačna destinacija za studente iz inostranstva.
Vladimir Popović, novoimenovani državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja naveo je da jedan od prioriteta Ministarstva jeste da što veći broj studenata iz inostranstva studira u Srbiji. On je izjavio da u Srbiji ima oko 400 studenata kroz zvanične programe. Najavio je da će se sa Ministarstvom spoljnih poslova i MUP-om raditi na obezbeđivanju što boljih uslova za olakšavanje viznog režima kako bi se olakšao boravak tih studenata u Srbiji. ”Važno je imati što više starnih studenata i na državnim i na privatnim fakultetima”, ocenio je Popović dodajući da to može biti važan prihod i za državne fakultete.
Milovan Stanišić, predsednik Univerziteta Singidunum, konstatovao je da je da je trenutnio broj stranih studenata u našoj zemlji veoma nizak jer za to kao sistem nismo spremni. Ne postoji nacionalni organ koji bi primao strane studente i upućivao ih na određene univerzitete. On smatra da bi trebalo da se kvalitetniji univerziteti predstave jednim zajedničkim nastupom i kampanjom. On tvrdi da bi trebalo da se vodi kontrola kvaliteta nastave. “Univerzitet Singidunum bi mogao dovesti i do nekoliko hiljada stranih studenata ali oni se nemaju gde smestiti i ne postoje adekvatni uslovi. Dovođenje stranih studenata je u praksi jako komplikovano i može se uporediti sa dovođenjem stranih neprijatelja. Često su predstavnici fakulteta pozivani u MUP da daju izjave za određene strane studente. Trebalo bi postaviti jasna pravila i principe po kojima se treba raditi”, zaključio je Stanišić.
Jovan Jovanović, član Upravnog odbora Harvard kluba Srbije, istakao je problem inertnosti u Ministarstvu spoljnih poslova koje može igrati značajnu ulogu u promociji zemlje i privlačenju studeneta iz inostranstva. “Problem je što veliki broj naših diplomatsko-konzularnih predstavništava nema dovoljno sredstava i kadrova. Veoma je važno kako se u inostranstvu predstavljamo i kakve kapacitete imamo. Previše vremena odlazi na administrativne poslove poput izdavanja viza, na primer. Potrebno je imati sistem koji će se poštovati, oceniti koji to centri imaju najveći potencijal i ojačati diplomatsko-konzularna predstavništva u tim zemljama”, ocenio je Jovanović.
Nikola Tanić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, naglasio je da je kvalitet osnovna stvar za privlačenje stranih studenata. Potrebno je raditi na poboljšanju ljudskih resursa. “Ono što bi moglo dramatično da popravi stanje stvari jeste da se poboljša unutrašnja mobilnost. Loše je što su naši državni univerziteti prilično zatvoreni a po našim institutima se nalazi veliki broj istraživača koji bi bili izvrsni predavači. Takođe, veoma je vano privlačenje naše dijaspore jer imamo vrhunske istraživače u inostranstvu koji su završili prestižne univerzitete i rade na mnogima od njih. To bi mogli da uradimo preko nacionalnih projekata i doktorskih studija. Međutim, da bi se povećao broj stranih studenata, potrebno je promeniti Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti kao i Zakon o radu koji nas trenutno sporečava da na našim projektima imamo strane učesnike”, objasnio je Tanić.