Home Globalna ekonomija Srbija 10 godina bez doktorskih specijalizacija
Srbija 10 godina bez doktorskih specijalizacija

Srbija 10 godina bez doktorskih specijalizacija

0
0

Podaci Lekarske komore Srbije koji su izneti na konferenciji “Odliv mozgova i kadrovski deficit zdravstvenog sistema Srbije”, govore da je 1. januara 2016. godine 24 hiljade lekara trebalo da obnovi svoju licencu a 4600 njih iz različitih razloga uopšte nije podnelo zahtev za obnavljanje. Koji broj od njih je napustio zemlju znaće se tek po završetku upravno-pravnog postupka izdavanja licenci kada će svaki pojedinačni slučaj biti razmotren.

Prema rečima dr Vesne Jovanović, direktorke Lekarske komore Srbije, neophodno je napraviti jednu konzistentnu nacionalnu strategiju zdravstvenog sistema koja će biti imuna na promenu vlasti. To bi podrazumevalo da se vodi jedna striktna upisna politika koja će definisati koliko studenata je realno potrebno u ovoj oblasti a isto tako i kada se radi o dodeli specijalizacija. Trenutno u Srbiji postoji pet fakulteta koji školuje mlade lekare i koji upisuju preko hiljadu studenata, u zemlji sa sedam miliona stanovnika, dok npr. Bavarska sa devet miliona, upisuje 200 studenata medicine.

Na žalost, posledice takve statistike nisu smanjeni redovi u čekaonicama već povećani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje gde posao čini se uzaludno, čeka oko 2700 lekara. Da apsurd bude još veći, kako je na konferenciji naglasio državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Berislav Vekić, 25 posto zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije čini nemedicinski kadar. Na primer, u jednom zdravstvenom centru na istoku Srbije, zatečeno je  45 vozača što je prema rečima Vekića, svakako posledica partijskog zapošljavanja.  U potrazi za boljim uslovima, naši lekari pretežno odlaze na nemačke klinike. Nakon decenijske restriktivne politike, poslednje dve godine odobreno je oko 3000 specijalizacija što bi moglo da bar malo pomogne u kontroli odlivanja kvalitetnog lekarskog kadra u bogatije zemlje. Konstatovano je i da država nije finansijski sposobna da se takmiči u tržišnoj utakmici i zadrži lekarski kadar koji je izuzetno cenjen u svetu.

Nadovezujući se na temu, dr Ljiljana Jemuović, infektolog i direktor BelMedic opšte bolnice pojasnila je na sopstvenom primeru koji razlozi teraju doktore da uprkos svoj dobroj volji, ipak na kraju napuste zemlju u kojoj su završili osnovne lekarske studije. Pre svega su u pitanju bolji uslovi rada, kvalitetnija oprema  i materijalna satisfakcija. Ona je istakla da je u Srbiji čak i privatni sistem pogođen osipanjem eminentnih stručnjaka a neki od načina da se to umanji je integracija privatnog zdravstva u državni sistem kao i omogućavanjem privatnicima da dobrom strategijom u dogovoru sa državom planski ulažu u bolnice i opremu. To bi omogućilo pristupačniju uslugu za domaće pacijente ali bi time privukli i strane pacijente i tako uspešno ekonomski razvijali medicinu umesto da Republički Fond šalje pacijente u privatne bolnice Turske, Grčke, Švajcarske i slično.

Predsednik udruženja Privatni lekari Srbije, dr Višeslav Hadži-Tanović koji je devedesetih godina, vrativši se iz Amerike u kojoj je završio specijalizaciju, otvorio prvu privatnu kliniku, smatra da u Srbiji nema uslova za povratak stručnih kadrova školovanih u inostranstvu. On je istakao da reforma zdravstva pored školovanja podrazumeva i zadržavanje tog kadra stimulativnim merama i da je smanjenjem plata funkcionisanje zdravstvenog sistema vitalno ugroženo. Nasuprot državnoj birokratiji, slobodna konkurencija i privatna inicijativa bi značajno mogli da pomognu ozdravljenju srpskog zdravstva, zaključio je Hadži-Tanović.

Deo ove interesantne panel diskusije možete pogledati na video snimku u nastavku: