Home Ekonomija sporta Odlazak Vujoševića-Anatomija jedne izdaje
Odlazak Vujoševića-Anatomija jedne izdaje
0

Odlazak Vujoševića-Anatomija jedne izdaje

13.06K
0

Odlazak Duška Vujoševića je ključni epilog Izborne skupštine kluba iz Humske, na kojoj je za novog predsednika postavljen Nikola Peković. Vujošević je u tri navrata vodio Partizan, i pod njegovim vođstvom, Partizan je postao dominantni tim ovog dela Evrope, od 2002. do 2014. godine je osvojio 13 uzastopnih titula prvaka države, od toga dve pod vođstvom Vlada Jovanovića. Partizan je dva puta igrao Fajnal for Evrolige pod palicom čoveka koji je 2010.godine proglašen za najboljeg trenera Evrolige. Partizan je u teškoj finansijskoj situaciji, kasni se sa platama igračima i zaposlenima u klubu, a crno-beli su odustali od učešća u Evrokupu ove sezone, pošto je ULEB koncept organizacije evropskih klupskih takmičenja ustrojen tako da se novac gubi čak i igranjem u Evroligi, dok o Evrokupu u smislu zarade ne vredi ni pričati. Danilović je na odlasku sa funkcije predsednika KK Partizan objavio da je dug Partizana pet miliona evra, tako da je dolazak Pekovića na čelo Partizana pre svega dočekan kao najava dolaska čoveka koji ima i ljubav prema klubu, ali i dovoljno novca da spreči potpuni kolaps najtrofejnijeg košarkaškog kluba Srbije.

Ko je prodao Bogdana Bogdanovića?

Ono što je do temelja uzdrmalo poverenje velikog broja navijača Partizana u novog predsednika KK Partizan, nije sama odluka da se smeni Duško Vujošević, već pre svega način na koji je to urađeno. Kao hladnim tušem, navijači Partizana su poliveni odmah nakon Skupštine KK Partizan, kada je postalo jasno ne samo da je doneta odluka da se Vujošević smeni, već da se u potpunoj tajnosti, iza leđa javnosti sklopila odluka da se Duško Vujoševića potpuno eliminiše iz Partizana, u bilo kakvom svojstvu. Tako je došlo do epiloga u kome za finansijsku krizu u KK Partizan jedini odgovara čovek kome uopšte nije ni bila nadležnost da obezbeđuje pare, dok je praktično ceo aparat prethodne uprave, koji je godinama praktično živeo od čarobne sposobnosti Duška Vujoševića da uvek iznova stvara nove igrače za prodaju, ostao netaknut, čak je pretvoren u glasačku mašinu za smenu Duška Vujoševića.

Sve je počelo kao koncepcijski razdor između Predraga Danilovića i Duška Vujoševića, koji je rezultirao javnim nastupima kojima je Vujošević mesecima ukazivao na nameru da se od Partizana napravi efemerni klub bez ozbiljnih takmičarskih ambicija, dok je sve više i više rasla potreba Predraga Danilovića da pošalje poruku da on sa Vujoševićevim istupima nema ništa. Tako je sve kulminiralo pravim malim hladnim ratom unutar KK Partizan, koji je počeo još tokom leta prošle godine, kada je nakon osvajanja trinaeste uzastopne titule, potpuno iza leđa Duška Vujoševića na Upravnom odboru KK Partizan, pod nikada razjašnjenim okolnostima, doneta odluka o prodaji Bogdana Bogdanovića, uz veoma skromno obeštećenje za najboljeg mladog igrača Evrolige. Ovaj transfer bio je ključna jabuka razdora tokom cele sezone, gde je postalo jasno da je klub u najmanju ruku mogao da prođe mnogo bolje u ovom transferu, a da je potpuno obustavljanje državnih sponzorstava samo dodatno pojačalo ionako veliki finansijski pritisak na klub. Sve je eksplodiralo tokom ovog leta, kada je nakon mučne i isrpljujuće sezone, doneta odluka da se druga i poslednja rata od transfera Bogdana Bogdanovića u Fenerbahče, podeli zaposlenima u administraciji kluba, i da ni Vujošević, ali ni bilo ko drugi od igrača Partizana, ne dobije ništa. Na kraju se ta odluka pokazala kao neka vrsta avansa kojom je iz redova zaposlenih u klubu, u Skupštini KK Partizan stvorena glasačka mašina koja je bila spremna da bez pogovora eliminiše Vujoševića, koji je javno protestvovao protiv te odluke Upravnog odbora KK Partizan.

Matadorski udarac

Tako je samo trebalo naći nekoga ko će biti spreman da zada onaj poslednji, od Vujoševića toliko puta pominjani, matadorski udarac. Rešenje je nađeno u Nikoli Pekoviću, 29-godišnjem košarkašu Minesote, na koga u tom negativnom kontekstu do pre nedelju dana ne bi posumnjao praktično niko. Ipak, na opšte zaprepašćenje navijača Partizana, i na opšte oduševljenje navijača Crvene zvezde, Nikola Peković je nemilosrdno i hladnokrvno, ne samo smenio, već potpuno ponizio čoveka pod čijom palicom je postao veliki igrač Partizana, a potom i NBA zvezda. Odluku o smeni Vujoševiću je saopštio menadžer Miško Ražnatović, a ne sam Peković, čime je poniženje bilo potpuno. Na pojedinim portalima navijača Partizana, od uredništva je krenula prava medijska kampanja protiv Duška Vujoševića, kakvu je bilo jako teško videti i na navijačkim portalima navijača Crvene zvezde, uz serije hvalospeva prema Nikoli Pekoviću i njegovoj odluci da se oslobodi “čoveka koji je Partizan uništio” i “srebroljupca koji voli Partizan do poslednje pare”. Nakon poplave negativnih reakcija od strane navijača Partizana, gašeni su forumi sa raspravom o smeni Vujoševića, pošto je rasprava poprimila obrise otvorene svađe i pravog malog rata među navijačima Partizana.

Fikus u najavi

A da smena Vujoševića nije puki incident, niti neka vrsta jednokratne osvete Predraga Danilovića, koja je servirana hladna preko Pekovića i Berića, pokazale su po mnogo čemu zbunjujuće izjave i planovi nove uprave KK Partizan. Tako postaje jasno da Nikola Peković uopšte ne planira da uloži dovoljno sopstvenog novca, kako bi dug KK Partizan bio saniran tako da klub nastavi sa normalnim takmičenjem na vrhunskom nivou. Nikola Peković najavljuje praktično sezonu bez takmičarskih ambicija, postavljanje apsolutnih trenerskih početnika Petra Božića i Dušana Kecmana, više spada u domen žrtvovanja, nego klasičnog postavljanja na trenersku poziciju sa ciljem da se nađe neki naslednik Duška Vujoševića. Misteriozni Upravni odbor KK Partian oformljen je po modelu po kome svaki član treba da donese 50 hiljada evra, što klubu koji ima dug od pet miliona evra ne znači ništa, a gotovo tragikomično zvuči najava Nikole Pekovića da će on dati “nešto više” od ostalih članova Uprave KK Partizan. Tako je umesto spasioca koji je spreman da rizikuje sopstveni novac kako bi spasao Partizan od propasti, Partizan dobio na svom čelu aktivnog košarkaša od 29 godina života, koji u svojoj karijeri nikada nije bio ni kapiten, a kamoli predsednik, koji je sasvim pogrešno shvatio da je na čelo Partizana došao zbog neke svoje poslovne vizije, a ne zbog opšteg očekivanja da će biti spreman da u kritičnom trenutku istorije kluba bude čovek koji će svojim novcem biti garant ekonomski nezavisnog i takmičarski jakog Partizana.

Tako KK Partizan kao epilog matadorskog udarca Nikole Pekovića ima uglavnom sve što je imao i pre nedelju dana: i suštinski nesmanjene dugove, upravu nespremnu da taj dug suštinski smanji, i tim bez takmičarskih ambicija koji će biti manje od topovske hrane za nikad jaču Crvenu zvezdu. Nova uprava sa sobom je donela i već viđeni kolaps sportskog sektora, koji je pod komandom Duška Vujoševića godinama od anonimnih i praktično besplatnih igrača pravio zlatne koke za prodaju, a umesto navijača koji kao jedan stoje iza kluba, danas je jasno da će novu upravu sačekati raspaljena, sumnjičava i veoma besna Partizanova publika, koja neće imati nimalo razumevanja za uveliko najavljena sportska poniženja i status fikusa koji je klubu očigledno namenjen. Tako je odlazak Duška Vujoševića i anatomija izdaje koja iza te smene stoji, samo još jedan bolni podsetnik na činjenicu da živimo u zemlji koja je kao neku vrstu narodne mudrosti, neku vrstu nacionalnog logotipa, iznedrila izreku “Dva loša ubiše Miloša”, i da takva sintagma nije nastala kao plod mašte, već vekovnog životnog iskustva Srbije kao države.