Obrnuta stvarnost energetskog sektora Srbije
Pitanje enegetske zavisnosti i visine cene energenata direktno utiču kako na svakodnevni život stanovništva Srbije tako i na ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje. Na našem tržištu se, kako izgleda, cene usklađuju sa globalnim trendovima isključivo u jednom pravcu, tj. kada prate povećanja. To je slučaj kako sa cenom centralnog grejanja tako i sa gorivom za motorna vozila. O takvom fenomenu govorilo se na konferenciji Danas konferens centra pod nazivom Energetska zavisnost i cene energenata u Srbiji. Panelisti su iz različitih uglova pokušali da pronađu i objasne razloge ovakvih anomalija i konstatuju korake koje bi Srbija trebalo da preduzme kako bi popravila svoj položaj u oblasti eneregetike u budućnosti.
V.d. šefa ekonomskog odeljenja ambasade SAD u Srbiji, Džeremi Long je istakao važnost diskutovanja o temi energetike kao veoma kompleksnoj oblasti koja ima snažan uticaj na sve zemlje sveta i da je važno ići u korak sa promenama na svetskom planu. u svom naglasio potrebu da Srbija diverzifikuje izvore snabdevanja energentima, a naročito po pitanju prirodnog gasa. On je rekao da srpska vlada ulaže napore da primeni drugi i treći energetski paket EU kao veoma važan korak koji će Srbiji doneti mnogo efikasniji energetski sistem i sigurnije snabdevanje. Primena tih paketa će biti izazov ali će istovremeno biti od koristi stanovništvu Srbije i u skladu sa evropskim standardima. Long je naglasio da Srbija treba da ispuni obavezu Strategije 2020. koja predviđa da do tada troši 27 odsto ukupne potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora. “Srbije treba da diverzifikuje izvore energije kako bi imala bolji pristup energentima”, naveo je Long. On je istakao da Srbija treba da radi i na smanjenju zagađenja životne sredine, kao i da poveća štednju energije, s obzirom da trošimo 2,7 odsto više energije po jedinici društvenog proizvoda od svetskog proseka.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije istakao je da u Srbiji važi obrnuta stvarnost i kada su u pitanju cene energenata u odnosu na cenu električne energije koja je u svim zemljama Evropske unije skuplja a drugi energenti tradicionalno jeftiniji. To, prema njegovim rečima, dovodi do trenda sve učestalijeg vraćanja grejanju na drva. On je istakao da bi cena grejanja bila drugačija kada ne bi bilo kolektivnog korišćenja, već po utrošku, za šta je neophodna ugradnja posebnih uređaja. Atanacković je skrenuo pažnju da lokalne samouprave krše Zakon o komunalnim delatnostima i dozvoljavaju da preduzeća koja su pod njihovom kontrolom naplaćuju komunalne usluge po višoj ceni privredi nego građanima, u nekim slučajevioma i do tri puta. Kada su u pitanju cene goriva iz nafte, činjenica je da Srbija nema dovoljno razvijeno tržište već jednog dominantnog snabdevača koji određuje cene goriva koje su i do 30 posto veće nego u našem okruženju.
Nadovezujući se na ovu konstataciju, Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije je objasnio da je razlog tome što su cene naftnih derivata u regionu niže nego u Srbiji taj što je u prosečnoj maloprodajnoj ceni nafte na našem tržištu zahvatanje naše države čak 60 odsto i taj procenat uopšte ne zavisi od cene sirove nafte. Tržište derivata nafte u Srbiji je skoro u potpunosti iz uvoza, oko 85 posto svih derivata koji se potroše u Srbiji je ili od uvezene sirove nafte ili direktnim uvozom derivata. Prema rečima Mićovića, troškovi transporta, prepumpavanja i prerade nafte su ogromni a na niže cene ne mogu da utiču naftne kompanije već samo država.