Novi Pravilnik o upravljanju farmaceutskim otpadom do kraja februara

Oblast zaštite životne sredine obuhvata oko 30 procenata svih obaveza koje Republika Srbija ima u procesu pristupanja Evropskoj uniji, izjavio je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine. On je u svom izlaganju na konferenciji “Zelena ekonomija i administrativni kapacitet Srbije” naglasio da ne treba zaboraviti da je to veoma skupa oblast i da još uvek kao država nismo svesni da nemamo dovoljno znanja.

“Donosioci odluka na svim nivoima ne prepoznaju oblast zaštite životne sredine kao jedan od prioriteta a bez životne sredine i poštovanja principa i regulative u ovoj oblasti nećemo imati konkretne proizvode na tržištu kako Evropske unije, tako i svetskom tržištu”, dodao je Vesić. On je objasnio da neuređenost u oblasti ekologije u našoj industriji i privredi značajno utiče na izvoz. Preko 200 postojećih postrojenja tek treba da dobiju integrisanu dozvolu pošto ispoštuju propise u oblasti zaštite životne sredine. Tako na primer, bez poštovanja tih propisa, klanice ne mogu dobiti dozvolu za legalan izvoz mesa na tržište Evropske unije, bez obzira što je naše meso često kvalitetnije od evropske ponude.

Nebojša Redžić, predstavnik Republičke agencije za zaštitu životne sredine u svojoj prezentaciji je prikazao koncept Zelene ekonomije sa šireg aspekta. On je naglasio da UNEP koncept Zelene ekonomije podrazumeva investiranje u prirodni kapital, investiranje u energetsku efikasnost i efikasno korišćenje resursa a da je upravljanje otpadom samo jedan manji deo tog koncepta.

Značajan deo konferencije bio je posvećen pitanju odlaganja farmaceutskog otpada i novom Pravilniku koji treba da bude završen do kraja februara 2017. godine. Na panelu su bili prisutni predstavnici Ministarstva zdravlja koji aktivno učestvuju u Radnoj grupi za donošenje novog pravilnika čiji je glavni nosilac Ministarstvo poljoprivrede.

Predstavnici farmaceutskih kompanija imali su interesantno pitanje vezano za otpad nastao iz kućne nege i sličnih aktivnosti kao jednu od kategorija farmaceutskog otpada, njegovo prikupljanje i dalji tretman. Konstatovano je da ovaj segment nije dovoljno preciziran i da će to morati da se ispravi novim pravilnikom.

Zvonko Šubaša, predstavnik Grupacije veledrogerija Privredne komore Srbije osvrnuo se na Zakon o upravljanju otpadom iz 2016. godine i rekao da je u njemu napravljen veliki napredak što se tiče farmaceutskog sektora i redefinisan farmaceutski i medicinski otpad razdvojivši opasan od neopasnog medicinskog otpada. S druge strane, Grupacija veledrogerija smatra da pitanje finasiranja nije najbolje rešeno jer se troškovi upravljanja otpadom lekova za koje u Republici Srbiji nije izdata dozvola za stavljanje u promet, stavljaju na teret uvoznika, odnosno veledrogerija. Njihov stav je da nema osnove za to da se loše planiraje i upravljanje od strane zdravstvenih ustanova, odnosno držaoca otpada, stavlja na teret uvoznika u smislu troškova upravljanja otpadom.

Plan o upravljanju farmaceutski otpadom će biti sastavni deo Nacionalnog integralnog  plana o upravljanju kako opasnim tako i neopasnim otpadom. Novim planom biće razdvojen pravilnik o farmaceutskom i pravilnik o medicinskom otpadu.

U okviru diskusije, Aleksandar  Vesić je naglasio da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine otvoreno za sve pravovremene kritike i sugestije i pozvao da se svi akteri aktivnije uključe u izradu ovog Pravilnika.