Ministarstvo trgovine,turizma i telekomunikacija Vade Srbije je usvojilo strategiju turizma 2016-2025. godine. Prema rečima savetnika ministra Aleksandra Dende, turizam u našoj zemlji se do sada po statistici svodio samo na usluge smeštaja, ishrane i turističkih agencija. On je na konferenciji “Hotelijerski menadžment i turistička ponuda Srbije” naglasio da smo jedna od retkih zemalja koja nema precizirano šta su to sve delatnosti koje čine turizam što pokazuje da nemamo definisanu adekvatnu analitiku i da smo slučajni učesnici tržišne utakmice. Ovom strategijom će se promeniti postojeće nedopustivo stanje jer se upravo od toga krenulo. Primenom metodologije Svetske trgovinske organizacije došlo se do podatka da je učešće turizma u bruto društvenom proizvodu zemlje preko 6 procenata, što je mnogo više od nekih dva posto koliko su pokazivali rezultati do skorašnjeg načina merenja. U novu statistiku su uključeni i putovanja, sport, rekreacija i zabava koji u jednakom procentu učestvuju u industriji turizma. Prema njegovom mišljenju, jako je važno da se hotelijerska udruženja poput HORES-a dobro organizuju i jačaju svoju profesionalnost i kapacitete. Ministarstvo razmatra mogućnost da kategorizaciju izmesti iz ministarstva na same hotelijere što je to inače slučaj u Evropi. Kategorizacija podrazumeva minimum ispunjenosti uslova za određeni broj zvezdica.Hoteli koji dobiju 4 ili 5 zvezdica su po nivou opremljenosti zadovoljili te kriterijume. Međutim, često se dešava da ne postoji menadžment u hotelima koji je na nivou tog broja zvezdica. Uloga udruženja bi bila da pokrene inicijativu i da za visoko kategorizovane domaće hotele koji nisu deo velikih lanaca jasno definiše šta se od menadžmenta i organizacije poslovanja očekuje.
Nikola Seneši, direktor kompanije HotelBrain za Srbiju i Crnu goru koja upravlja hotelima koji nisu brendirani podsetio je da je turizam u našoj zemlji jedna od najbrže rastućih grana, broj posetilaca raste za oko 15 posto godišnje jer se naša zemlja sve više prepoznaje kao kongresna, poslovna i citi brejk destinacija. Kvalitet smešta je jako važan jer predstavlja prvi utisak koji gost prima kada dođe po prvi put u našu zemlju. Na kvalitet ponude svakako je uticalo otvaranje hotela koji su deo međunarodnih poznatih lanaca i time se povećao broj soba koji je u skladu sa njihovim standardom. Što se tiče domaćih hotela, oni prilikom izbora da li treba da postanu deo velikih međunarodnih brendova i za kakvu vrstu ugovora da se opredele, treba da se vode pitanjem da li će potencijalni brend doneti više profita nego troškova. “Nekada je za pozicioniranje na tržištu bilo neophodno da hotel postane deo hotelskog lanca ali danas razvojem interneta, dolazi do promena načina na koji gosti koncipiraju mesto na koje dolaze, odnosno velikim delom na osnovu utisaka gostiju koje mogu pročitati na internetu. Hoteli se sve više odlučuju da rade pod privatnim brendom ali pod menadžmentom kompanija koje na kvalitetan način mogu da se bave njihovom reputacijom na internetu i ostvaruju kvalitetne rezultate prodaje.” rekao je Seneši.
Gabriela Detetova, generalni menadžer hotela Radisson Blu Old Mill koji u Beogradu radi skoro dve godine govorila je o prednostima modela poslovanja kojim je vođen ovaj hotel. “Sistemom upravlja centrala kompanije Rezidor Hotel Grups sa sedištem u Briselu i u svom sastavu ima oko hiljadu hotela širom sveta. Bez obzira na vrstu tržišta na kome se nalazimo, uvek se moramo držati istih standarda jer naši klijenti očekuju isti kvalitet u svakom gradu, u Beogradu kao i u Parizu, jedino cena može da se razlikuje zbog razlike u standardu u tim zemljama. Kvalitet usluge se kontroliše iz naše centrale i to je jako važno na duže staze zbog kvaliteta usluge i gradnje reputacije” objasnila je Detetova.
Goran Kovačević, izvšni direktor hotela Square Nine u Beogradu, mišljenja je da loš menadžment utiče pre svega na imidž samog hotela a na reputaciju grada, delovanje nadležnog ministarstva i gradskog sekretarijata. On smatra da je neophodna veća podrška turističkoj industriji i kao jedan od glavnih problema naveo i dalje postojanje divljih taksista koji negativno utiču na imidž grada kao i infrastrukturne probleme. Takođe je kao veliki problem naveo da je Beograd jedan od retkih gradova koji iz godine u godinu beleži pad cena hotelskih soba i smatra da će nepostojanje strategije u smanjivanju cena smeštaja dugoročno štetno uticati. On je mišljenja da komparativna prednost domaćih hotela može da postoji u tom smislu što su oni u prilici da ponude duh Beograda. Gosti se sve više odlučuju za domaće hotele koji mogu da ponude nešto drugačije, imaju svoju originalnost i razlikuju se od uniformisane ponude u franšiznim hotelima.
Milica Čubrilo Filipović, sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije naglasila je da će PKS nastojati da konkretizuje novi zakon koji omogućava da komora ima mnogo veća ovlašćenja, učestvuje u radnim grupama za usvajanje novih zakona i da se nada boljoj koordinaciji sa ministarstvom. “Mnogi gosti biraju destinaciju tako što biraju hotel i veliki je plus ako postoje tzv. dizajn hoteli i nalaze se u rekonstruisanim zdanjima kao Radisson Blu Old Mill. Važno je da Beograd još više radi na svom imidžu i da prevaziće neke prepreke poput ispisivanja naziva ulica koje treba da budu napisane i ćirilicom i latinicom, uklanjanja klima uređaja sa fasada zgrada, pristojnog pristaništa za brodove i sl.” navela je Filipović.
Petar Kulaš, partner kompanije WM Hotels koja se bavi hospitaliti industrijom i predstavlja neku vrstu lokalnog rešenja ili alternative onome što su veliki međunarodni hotelski lanci. On smatra da ova kompanija ima komparativnu prednost zbog dobrog poznavanja lokalnog tržišta i njegovih izazova kao i navika investitora i vlasnika. “Uvek se trudimo da pronađemo nove, inovativne mogućnosti i kreativna rešenja za vlasnike , to je jedna od naših glavnih odlika. Vodimo se principima integriteta, doslednosti i timskog rada.” zaključio je Kulaš.