Filmska industrija od nezaposlenosti do nedostatka kadrova

Poreske stimulacije za inostrane filmske produkcije koje se snimaju u Srbiji omogućile su da se značajno poveća broj stranih projekata koji se rade u našoj zemlji. Međutim, sada se pojavljuje drugi problem a tiče se nedovoljnog broja kadrova koji bi zadovoljili potrebe te produkcije tako da, prema rečima Anđelije Vlaisavljević, direktorke kompanije Work In Progress, njena kompanija često dolazi u situaciju da neke inostrane serije ili filmove mora da odbije ili otkaže jer naša zemlja ne može kadrovski i tehnički da ih isprati. Ona je u svom izlaganju za konferenciju Filmska industrija i kadrovski deficit Srbije iznela podatak da u Srbiji postoje samo dve ekipe koje su na nivou osposobljenosti da mogu da rade sa bilo kim iz sveta na stranim filmovima.

“Postoji veliki deficit filmskih radnika u svim departmantima od asistenata produkcije do kvalifikovanih ljudi koji mogu da izdrže potreban broj radnih sati, tempo i slično” rekla je Vlaisavljević. Prema njenom iskustvu,  dešava se na primer da studenti koji se školuju četiri godine na Fakultetu dramskih umetnosti ne mogu da izdrže duže od nedelju dana ili čak nakon samo jednog radnog dana na projektu zaključe da to nije za njih i napuste ga. Takođe, nedostaju stručnjaci za rasvetu, scenografiju, filmski slikari, vajari, zanatlije. Ona smatra da u Srbiji ima dovoljno posla ali je malo ljudi koji stvarno hoće da rade jer je radna etika na niskom nivou. “Potrebna je ozbiljnija reforma obrazovanja, deca treba da shvate da samo svojim radom mogu da dobiju rezultat”, naglasila je Vlaisavljević.

Miško Stevanović, filmski organizator i producent koji je trenutno uključen u projekat novog serijala o dinastiji Nemanjića, govorio je o iskustvima i problemima naročito vazanim za domaću filmsku produkciju. On je objasnio da se vremenom, zbog smanjenja domaćih projekata veliki broj profesija neophodnih filmskoj industriji ugasio. On se osvrnuo na aktuelni projekat o dinastiji Nemanjića koja opisuje događaje iz XIII veka i nabrojao da za te potrebe nedostaju filmski slikari, patineri, filmski stolari, kovači, krojači i tome slično koji su neophodni da bi se takvi projekti realizovali.

Igor Turčinović, direktor Pink Film International u svom izlaganju se osvrnuo na potrebu reforme školstva i nedostatak obrazovanja srednjoškolskog kadra za potrebe filmske industrije.”Nekada je postojalo školovanje za organizatora u kulturnim delatnostima, postojali su udžbenici i u gimnazijama je postojala mogućnost da se deca opredele za takve smerove. Kod visokoškolskih kadrova je drugačija situacija, kako nadržavnom tako i na privatnim fakultetima obrazuje se veći broj profila kao što su snimatelji, producenti, montažeri, glumci. Prednost kod nas je što mladi ljudi govore engleski u većoj meri nego u Mađarskoj i zemljama u okruženju i što je naša istorija koprodukcije bogatija. Prednost tih zemalja su lokacije i filmski studiji kojih ima više. U Mađarskoj se od stranih filmskih produkcija inkasira oko 300 miliona eura, što nije za potcenjivanje i govori da je u pitanju ozbiljna privredna grana”, naglasio je Turčinović.

Jelica Đokić, član Saveta za visoko obrazovanje i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti govorila je o brojnim studijskim programima koji postoje u Srbiji za školovanje filmskih radnika. Ona je istakla da je manja zastupljenost studenata koji konkuišu za akademske programe iz oblasti umetnosti filma. Ona smatra da kod nas na visokim školama strukovnih studija postoji mogućnost školovanja čak i rekvizitera koji su deficitarni kadar u ovoj industriji. Istakla je mogućnost da se čak i na fakultetu dramskih umetnosti otvori mogućnost trogodišnje visoke škole strukovih studija za takva zanimanja.

Jelena Mitrović, filmski producent i docent na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu ukazala je na posledice diskontinuiteta odnosno nepostojanja produkcije domaćih filmova u prošlosti u periodu od tri godine. Ona je ukazala da da je u tom periodu veliki deo kadrova prešao da radi u produkciji reklama. Ona smatra da je neophodno jačati domaću filmsku industriju, kako serije tako i filmove. “Poslednje godine je došlo do povećanja produkcije jer je povećan budžet za kinematografiju na nivou države”, dodala je Mitrović.

Tokom rasprave nakon izlaganja panelista, dekan Fakulteta dramskih umetnosti Zoran Popović nadovezao se konstatujući suficit školovanog filmskog kadra u određenim oblastima jer se godišnje iškoluje više od 100 glumaca, 70-80 producenata, 30 reditelja.