Elektronske fakture donose milionske uštede
Papirni račun je apsurd, poslovni interes za tako nešto ne postoji. To bi najkraće mogao biti zaključak konferencije: “Masovni računi i sistemi elektronskog plaćanja u Srbiji” koja je održana u organizaciji Danas konferens centra u Radisson Blu hotelu u Beogradu. Apsurd leži u tome što bez razloga podatke koji se već nalaze u elektronskom obliku prebacujemo na papir i šaljemo drugoj strani na papir da bi ih ta druga strana proveravala, prekucavala i vratila na kraju u taj isti elektronski oblik u kom su bili na samom početku. Finansijske koristi primene elektronskog računa na području EU, matematički su jasno dokazive: Po samo jednom e-računu uštede mogu biti od 1 do 3 eura pa sve od 30 do 80 eura u visoko integrisanim industrijama.
Darko Gulija, direktor za tehnologije u hrvatskoj firmi Infodom i član Savetodavnog tela Evropske komisije za regulativu i pitanja elektronskih računa, predstavio je u svojoj prezentaciji koristi ovakvog načina poslovanja u smislu pojednostavljenja procesa ali i zarade. “Pitanje elektronskog računa je krovna strategija Evropske unije odnosno Digitalna Agenda do 2020 godine. Evropska unija je ustvari time postavila za cilj da se do 2020. godine, kada se govori o računu, misli isključivo na elektronski račun. Time će umesto elektronske, kako je sada slučaj, papirna faktura postati izuzetak a elektronska razmena računa postati normalni oblik poslovanja. Još jedna važna direktiva koja je donesena 2014. je direktiva o e-računu u javnoj nabavci kojom se uvodi obaveza da svi korisnici javne nabavke, odnosno država, obavezno prihvataju e-račune. Što se tiče zakonske regulative u Srbiji, čini se da ne postoje prepreke za ovaj proces, država treba samo da se odluči i započne”, konstatovao je Gulija. Pri korišćenju elektronskih računa najveći prihod se ostvaruje u razmeni kod privrede, tzv. “biznis tu biznis” računi, drugi je kad država šalje račune građanima i treći segment, računi koje država prima od privrede u procesu javne nabavke.
Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije predstavio je zaključak analiza koje se tiču elektronskog platnog prometa i e- poslovanja, koje pokazuju da ukoliko masovni sistem štampanja računa koji danas postoji i uopšte, sistem štampanih faktura bude zamenjen sistemom elektronskih faktura i elektronskim načinom plaćanja tih faktura, dovodi se do uštede od 8 procenata za samu privredu. “Pored e-bankinga, u Srbiji je dosta razvijen i sistem e-vaučera a razvija se i sistem e-čekova. Kada su u pitanju masovni računi koje javna preduzeća šalju privredi i građanima, jako je važno informisati stanovništvo o privilegijama koje će kao korisnici postići. Kako bi bili motivisani, korisnici moraju osećati konkretnu dobit.
Danijel Matić, direktor Izvršnog centra za elektronsko poslovanje Infodom doo Zagreb. On je govorio o primeru platforme koji su u toj hrvatskoj kompaniji razvili a koja omogućava uspostavu elektronskih usluga uopšte. Za taj proces bilo je neophodno povezati se sa telekomunikacionom industrijom. on je objasnio da cela njihova platforma radi na principu elektronskog poslovanja-bez papira kako u identifikaciji korisnika, u ugovaranju usluga kao i isporuci usluga. “To podrazumeva uslugu na jedan klik: upišu se određeni podaci i sve ostalo se izvršava automatski”, objasnio je Matić.