Home Ekonomija sporta Đokovićevo osvajanje Amerike
Đokovićevo osvajanje Amerike
0

Đokovićevo osvajanje Amerike

119
0

Novak Đoković je osvojio svoj drugi US Open, pošto je nakon više od tri sata igre savladao Rodžera Federera. To je deseti put da Novak Đoković osvaja jedan od četiri turnira koja svojim značajem i medijskom pokrivenošću predstavljaju globalne medijske događaje. I ovog puta, publika na Artur Eš stadionu većinski je bila na strani Rodžera Federera, ali je Novak Đoković uspeo da bude iznad svih negativnih okolnosti, posebno opasnog pada i povrede na početku meča i na kraju slavi sasvim zasluženu pobedu. Nakon ovog finala US Opena postavlja se pitanje u čemu je problem, zašto publika na jednom od najvećih turnira na svetu ima takav odnos prema Đokoviću? Pre svega, mnogi su svoju ljubav prema Federeru izgradili tokom vremena njegove dominacije koja ga je po mnogima utvrdila kao statistički jednog od naboljih igrača svih vremena, tako da je po mnogima pitanje vremena kada će nešto slično doći i sa Đokovićem, jednostavno baza navijača u tenisu je nešto što se samo u jako retkim slučajevima stvara preko noći. Druga stvar koja se može smatrati realnim razlogom jeste činjenica da su ulaznice za Artur Eš dosta skupe, posedbno za finalne mečeve US Opena, i da prilično velikom broju navijača Federera iz Švajcarske, ali i same Amerike, nije problem da popune najveći stadion u svetskom tenisu, koji prima više od dvadeset hiljada ljudi. Jednostavno publika Novaka Đokovića, koji potiče iz Srbije, nije u tolikom broju, niti je realno da iz Srbije u Njujork dođe deset ili petnaest hiljada navijača koji će kupiti karte i navijati za Đokovića, što u slučaju Federera i njegovih švajcarskih navijača jednostavno nije slučaj, tako da je jedna od posledica toga upravo i dominacija Federera kada je reč o broju navijača na velikim turnirima. Te dominacije nema u Australiji i Francuskoj, zbog velikog broja Srba koji žive u toj zemlji, što samo potvrđuje tezu da je stanje duha publike na velikim turnirima umnogome definisano ekonomijom i platežnom moći, dok su mnogo skuplji i nedostižniji turniri u Vimbldonu i Nujorku, gde naših ljudi nema u tolikom broju, očigledno mnogo dostižniji navijačima Đokovićevih protivnika. U kulturi američkog sporta potpuno je strano da se protiv bilo koga navija zbog njegove nacije, tako da bi bila velika greška na tom mestu tražiti razloge podrške Federeru, čak postoji suprotna kultura, navijanja za slabijeg, podržavanja onog slabijeg protiv jačeg, pošto je upravo na takvim pobedama zasnovan ceo mit američkog sporta. Tako bi bila velika greška potceniti činjenicu da je u srcu Amerike, pod srpskom zastavom, Novak Đoković odigrao jednu veoma važnu ulogu u stavljanju Srbije u misli i svest običnog građanina Amerike, što je dostignuće koje nije nimalo naivno. Jedan Kazahstan će uložiti milijarde dolara na svoju promociju dok prva asocijacija na tu zemlju u Americi prestane da bude Borat i to postane bilo šta i bilo ko drugi. Mnoge istočnoevropske zemlje potpuna su nepoznanica za običnog građanina Amerike, dok je Srbija dobila svoju neprocenjivu priliku da je umesto asocijacije na njene Borate iz devedesetih godina prošlog veka, prosečni Amerikanac prepoznaje po Novaku Đokoviću. Sama ta činjenica vredniji je trofej od ovog koji je osvojen sinoć na legendarnom Artur Eš stadionu, koji nosi svoje ime po crnom autsajderu koji je postao šampion tenisa i voljeni simbol Amerike, uprkos početnom odbijanju i predrasudama. Zato je ovo poslednje Đokovićevo osvajanje Amerike, neprocenjivi doprinos nečemu što se gotovo frazerski zove promocija Srbije, ali to jednostavno jeste, tim pre što se dešava u gradu koji je po svemu centar sveta i za koji važi ona poznata izreka: “Ako uspeš u Njujorku, uspećeš bilo gde u svetu”.