Od 2010. do 2016. godine u hotelsku industriju u Srbiji uloženo je oko 600 miliona eura i rekonstruisano ili otvoreno oko 100 novih hotela što govori o kvalitetnoj materijalnoj osnovi i potencijalu u ovoj vrsti industrije. Međutim, primanja u ovoj oblasti privrede su i dalje veoma niska zbog čega je fluktuacija kadrova veoma velika jer na hiljade radnika hotelske industrije svake godine odlaze u inostranstvo i obavljaju ovu delatnost na primer na kruzerima u potrazi za mnogo većim prihodima.
Kako je na konferenciji “Industrija turizma i kadrovski potencijal Srbije” rekao Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije, gotovo svi beogradski hoteli su renovirani i zadovoljavaju norme o kategorizaciji. On je izneo podatak da ulaganje u jednu hotelsku sobu iznosi od 70 -250 hiljada eura. Prema njegovim podacima, godišnja popujenost hotelskih kapaciteta iznosi oko 32 procenta u ležajevima i oko 42 procenta po sobama dok svetska norma u proseku iznosi od 63-66 procenata. On je izjavio da je na menadžmentu hotelskih preduzaća i ljudskim resursima glavni zadatak da poprave ovu statistiku kako ponuda ne bi u ovolikoj meri bila veća u odnosu na potražnju. U Beogradu samo 6 hotela posluje sa preko 60 posto popunjenosti i to najviše zahvaljujući dobrom menadžmentu. On se osvrnuo i na pitanje dualnog obrazovanja i izneo stav predstavnika hotelijerske industrije da je obučenost kadrova koji završavaju turističke i ugostiteljske smerove u školama, nezadovoljavajuća. Po njegovom mišljenju deo problema je i to da većina profesora nikada nije radila u top menadžmentu hotelske industrije i da zbog toga ne mogu da prenesu potrebna znanja studentima.
Slobodan Čerović, dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum izneo je u svojoj prezentaciji podatak da je prema načinu obračuna koji primenjuje Evropska unija za devizni priliv od turizma uključujući direktan uticaj turizma i komplementarne grane kao što su saobraćaj, trgovina i slično tome, turizam Srbije u 2015. godini generisao oko 2 milijarde dolara. Što se tiče obrazovanja kadrova, Čerović je podsetio da samo Beograd godišnje školuje oko hiljadu studenata u oblasti ugostiteljstva i turizma a u Srbiji ukupno oko 2 hiljade što je po njegovim rečima neracionalno jer ova industrija u Srbiji ne može generisati toliki broj novih radnika i jedan od zadataaka u sistemu obrazovanja bi trebalo da bude preispitivanje sadašnjih budžetskih troškova za obrazovanje koje treba da bude u sladu sa potrebama privrede.
Ivana Avramov, savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Vlade Srbije u svom izlaganju je naglasila da je turizam privredna grana koja je u Srbiji evidentno u usponu. “Ove godine je za podsticaj razvoja u turizmu iz budžeta izdvojeno oko milijardu dinara i da iako mala, ta sredstva daju vidljive rezultate. Ministarstvo ovih dana radi na završetku strategije razvoja turizma za period od narednih 10 godina. Turizam je industrijska grana koja stalno generiše nova radna mesta i svojim razvojem otvara mogućnost za zapošljavanje u većem broju privrednih grana kao što su trgovina, transport, poljoprivreda i zato je jako bitno da kadrovi koji se obrazuju za ovu oblast budu visoko kvalitetni”, izjavila je Avramov.
Nikola Seneši, izvršni direktor HotelBrain Serbia na početku svog izlaganja naveo je zanimljivu tvrdnju, naime da je u oblasti ugostiteljstva i turizma najveći izazov pronaći dobrog kuvara. “HotelBrain je menadžment kompanija koja vodi različite vrste hotela i ima 150 hotela u portfoliju pod menadžmentom.U Srbiji pod svojim menadžmentom imamo oko 400 soba. Svi hoteli koje preuzmemo u Srbiji rastu od 60 posto pa naviše u prvoj godini.Razlog je taj što većina hotela u Srbiji ima menadžment sistem ne radi ispod svog potencijala. Da bi hotel dobro radio kadrovi su ključna stvar. Hoteli u Srbiji imaju iste cene i troškove kao na primer hoteli u Zagrebu ali su im troškovi plata značajno manji. to je razlog odlaska kadrova i u tom pogledu je veća odgovornost na hotelskom menadžmentu nego na sistemu obrazovanja”,istakao je Seneši. On je ukazao i na nedostatak modernih tehnologija u hotelijerstvu i nedostatak znanja o tome kako hotelski softver treba da funkcioniše.
Milka Ristović, HR Menadžer Radisson Blu Old Mill Hotela iznela je u svom izlaganju da u Beogradu ima 49 hotela sa 4 zvezdice i da su oni ispunili potrebne kriterijume ali da ono što pravi razliku jeste kvalitet kadra i servis i da je to osnovna razlika između hotela koji pripadaju korporacijama i većim grupacijama, i domaćih hotela. “Mislim da su veliki hotelski lanci mnogo više shvatili važnost ljudskih resursa,obrazovanja i ulaganja u obrazovanje svog kadra i zato se ljudi pre odlučuju za smeštaj u ovakvim hotelima.”, izjavila je Ristović.
Marija Bijelić, IFH sertificiran master trener istakla je u svojoj prezentaciji da posao u hotelijerstvu treba voleti. Profit hotela zavisi mnogo od toga koliko vlasnik ima razumevanja za određene stvari, prihvata promene, ide u korak sa vremenom. Prema njenim rečima, važno je individualno učenje ali i saradnja. “Potencijala u našoj zemlji ima ali nedostaju veštine i znanja koje se stiču na formalnim institucijama kao i neformalnom obrazovanju”, naglasila je Bijelić.