Daljinsko grejanje u kandžama socijalističkog sistema

Iako je vreme drugova i drugarica odavno prošlo, činjenica je da u Srbiji postoji oko 300 hiljada stambenih jedinica u zgradama koje su građene i funkcionišu po sistemu tog vremena. U praksi to znači da, koliko god pojediunačno trošili, svi delimo potrošenu vodu na ravne časti. Svi, hteli ne hteli, moramo koristiti i plaćati centralno grejanje u stambenoj zgradi kao objektu kolektivnog stanovanja jer u njima nije moguće vršiti pojedinačno merenje utrošene toplotne energije. Građani sve češće postaju žrtve ovako nakaradnog sistema stanogradnje jer niti su u mogućnosti da plaćaju rastuće račune za grejanje, niti im je omogućeno da uslugu koju ne žele ili ne mogu da priušte, jednostavno otkažu.

Prema rečima Zorana Predića, državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, lokalne samouprave su te koje propisuju akte i tehničke uslove po kojima je moguće isključenje sa sistema daljinskog grejanja. On smatra da pravo na isključenje mora biti jednako pravu onoga ko želi da se greje na taj način i da zbog toga moraju postojati tehnički preduslovi kako bi se izvršilo individualno isključenje sa sistema. On se složio sa konstatacijom organizatora da je neophodno pojednostaviti proceduru.

Ovom pitanju kao i razlozima zbog kojih cena daljinskog grejanja nije pojeftinila iako su cene nafte i gasa u svetu značajno pale, poklonjena je velika pažnja na konferenciji “Energetska zavisnost i cene energenata u Srbiji”. Kompletan video snimak rasprave možete pogledati u nastavku: