Home Globalna ekonomija Blagi porast premija životnog osiguranja u Srbiji
Blagi porast premija životnog osiguranja u Srbiji
0

Blagi porast premija životnog osiguranja u Srbiji

0
0

“Nije loše al’ bi moglo bolje”- to bi otprilike bio zajednički zaključak svih učesnika konferencije “Tržište životnog osiguranja i potencijal rasta u Srbiji” koja je održana u Radison Blu hotelu u Beogradu, u organizaciji Danas konferens centra. Tržište životnog osiguranja u našoj zemlji je nedovoljno razvijena grana privrede što je pre svega posledica nedovoljne visine ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije kao i nedovoljne finansijske pismenosti stanovništva Srbije.

Dejan Hadžić, viši savetnik ministra finansija Vlade Republike Srbije, upoređujući 2005. i 2014. godinu, ukazao je da ipak postoji porast premije životnog osiguranja za oko 5,5 puta. Takođe, učešće životnog osiguranja u ukupnoj premiji osiguranja na kraju 2014. iznosi više od 23 posto dok je 2005. godine to bilo 9,5 procenata. Kada se uzme u obzir da je prosek na nivou EU oko 60 procenata učešća, tržište u Srbiji svakako ima još puno prostora za napredak. “Zajednički razlozi zbog kojih stanovništvo ne želi da kupi životno osiguranje u svim zemljama su uglavnom: cena, briga oko dobijanja vrednosti za uloženi novac, nedostatak potrebe za životnim osiguranjem, kompleksnost proizvoda i procesa kupovine kao i nedostatak poverenja u sektor osiguranja”, istakao je Hadžić. On je naglasio da u novom Zakonu o osiguranjima postoje novine koje bi trebalo da imaju pozitivan uticaj na rast zastupljenosti životnog osiguranja. Među njima su proširenje vrste životnih osiguranja, liberalizacija prodajne mreže kao veoma značajan faktor jer podrazumeva da posao zastupanja pored banaka mogu obavljati i lizing kompanije kao i Pošta i takođe, mogućnost obavljanja zastupanja van radnog odnosa.

Izvršni direktor Triglav osiguranja, Bojan Mijailović, ukazao je u svojoj prezentaciji da se situacija na ovom tržištu značajno poboljšala u odnosu na ranije godine ali i dalje nije na očekivanom nivou. Na to je prema njegovim rečima uticala Svetska ekonomska kriza koja je usporila i svetski rast a svakako se odrazila i na naše tržište. Prosek premije životnog osiguranja po glavi stanovnika u Srbiji 2014. godine iznosio je 24. dolara po glavi stanovnika, u Švajcarskoj je to 4.391 dolar,  Francuskoj 2.552, što je otprilike i prosek EU. On je uporedio tržište Srbije sa stanjem u regionu i rekao da za početak treba da težimo ka proseku na tržištu Hrvatske (108 dolara) i Slovenije(344 dolara) i da tu probamo da se takmičimo. Mijailović je istakao da je ukrupnjavanje tržišta u Srbiji neminovno i za posledicu bi imalo stabilnije poslovanje. Negativne posledice ranijih vremena su postojanje nepoverenja u finansijski sektor i nepostojanost kompanija sa kojima je sklopljen ugovor zbog njihovog odlaska iz zemlje. Novi zakon o osiguranju omogućava po prvi put uvođenje šire palete proizvoda sa rizikom ulaganja od strane osiguranika kao i mogućnost zaključenja grupnih ugovora ali i bolji poreski tretman životnih osiguranja, što će po mišljenju Mijailovića, pozitivno uticati na rad osiguravajućih kompanija.

Nikola Rodić, direktor Odeljenja za aktuarske poslove i statistiku u Sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja Narodne banke Srbije, podsetio je da u Srbiji postoji 11 društava koje pružaju usluge životog osiguranja a dominantno je učešće društava koje su deo finansijskih grupa iz Evropske unije – pre svega Austrije, Italije i nešto manje Slovenije i Francuske. Prema njegovim rečima sektor životnog osiguranja je stabilan i solventan što je posebno važno imajući u vidu dugoročni karakter životnih osiguranja. Najznačajniji proizvod koji je u ponudi i na koji se odnosi najveći broj premija u Srbiji je mešovito osiguranje života za slučaj smrti i slučaj doživljenja. On je istakao da banke imaju sve veći značaj kao prodajni kanal životnih osiguranja kao i da je sve popularnija prodaja digitalnim putem i korišćenje društvenih mreža za promociju ove usluge. “Značaj promocije životnih osiguranja prepoznaje i nova regulativa u Srbiji kojom su postavljeni zahtevi da sve informacije koje društva saopštavaju putem medija moraju biti tačne, celovite i jasne i moraju se zasnivati na pouzdanim podacima i ne smeju dovoditi u zabludu potencijalne ugovarače osiguranja”, naglasio je Rodić.

Vladimir Đorđević, samostalni savetnik u Udruženju za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije Privredne komore Srbije smatra da se finansijski sektor nedovoljno pojavljuje u medijima kako bi objasnio benefite koje može da pruži društvenom sistemu i da je u javnosti uglavnom zastupljen u negativnom kontekstu kvalifikacijama kao što je “derikože”i slično. U svojoj prtezentaciji pod nazivom: “Mogući podsticaji za razvoj životnog osiguranja u Srbiji” ukazao na to da je premija do 2008. godine rasla veoma brzo, nakon toga je došla kriza i već 2010. može da se primeti blaga stabilizacija i manje stope rasta. “Nijedne godine stope rasta nisu pale ispod 8 posto, što je imajući u vidu krizu i u svetu i u našoj zemlji ipak pokazatelj za respekt i pokazuje veliki rad društava za osiguranje u komunikaciji sa tržištem”, naveo je Đorđević. On je takođe naglasio da postoji visok stepen korelacije između kretanja bruto društvenog proizvoda i premije osiguranja i da je to slučaj u svim zemljama, kako razvijenim tako i manje razvijenim. Kao glavni podsticaj da se razmišlja o dugoročnoj štednji, on je naveo povećanje broja penzionera u našoj zemlji kojima se penzije isplaćuju iz budžeta, koji će se samo povećavati i uskoro preteći broj ljudi koji pune državni penzioni fond. Veoma je važan dosledan rad na izgradnji poverenja koja podrazumeva punu primenu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga jer korisnicima mora u potpunosti biti jasno šta kupuju, šta im se pruža i da se ne dolazi u situaciju kao ranijih godina da se obećava nešto što se u potpunosti ne može ispuniti. Prema zaključku Đorđevića, najbolja reklama za osiguranje je prethodno isplaćeno osiguranje.