Home Obrazovanje Medijska slika rezultat predrasuda?
Medijska slika rezultat predrasuda?
0

Medijska slika rezultat predrasuda?

0
0

Da je više inspektora u sistemu obrazovanja u Srbiji,  izgleda da bi mnoge školske ustanove bile oborene na ispitu. Kako sada stvari stoje, na skoro 200 visokoškolskih ustanova imamo svega tri republička inspektora i samim tim veliki prostor za zloupotrebe i propuste u oblasti obrazovanja u čemu privatni sektor uopšte ne prednjači u odnosu na državni.

S druge strane, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije, Milovan  Šuvakov, pozvao je medije da svojim izveštavanjem podrže pozitivne primere i češće u svoj program uključe izveštaje koji bi se bavili obrazovanjem na jedan afirmativan način i to bez obziora da li se radi o privatnom ili državnom sistemu. On je na konferenciji “Medijska slika privatnih obrazovnih sistema u Srbiji” koja je održana u organizaciji Danas konferens centra, skrenuo pažnju na trend da u medijima privatni sektor u oblasti obrazovne delatnosti ima lošiju reputaciju nego državni, što je drugačije nego u gotovo svim drugim oblastima društva i delatnosti. Na to su  uticali primeri loše prakse kojih ima u oba sektora ali su prema njegovim rečima, ovi iz privatnog više eksponirani. On je istakao da je kvalitet taj koji treba da oceni rad jedne visokoobrazovne ustanove i da bi u tome ključnu ulogu trebala da ima privreda, odnosno tržište rada na kome se ustvari primenjuju stečena znanja a poslodavci bi bili taj filter za pravi kvalitet.

Nadovezujući se na ovu konstataciju, Milovan Stanišić, predsednik Univerziteta Singidunum je u svojoj prezentaciji podvukao važnost da se u Nacionalni savet za visoko obrazovanje uključe istaknuti privrednici, što sada nije slučaj. U Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta takođe nema predstavnika privrede i poslodavaca što je apsurdno i kao da govori da obrazovne ustanove ne žele da znaju šta je to ustvari potrebno privredi i ljudima koji će zapošljavati a to je ključna stvar. On je istakao i probleme u postupku akreditacije visokoškolskih ustanova i činjenicu da se u tom postupku ne sagledavaju finansijski aspekt i ostvareni rezultati što je dovelo do situacije da od deset privatnih univerziteta kod nas, finansijsku stabilnost imaju samo dva a ostali imaju elemente za skori odlazak u likvidaciju. Stanišić je skrenuo pažnju i na postojeći sistem finansiranja i okartakterisao ga kao koren krize visokog obrazovanja i odlaska mladih iz zemlje. “Prema postojećem sistemu jedni dobiju sve a drugi ne dobiju ništa. Oni studenti koji su na budžetu dobiju besplatnu hranu i smeštaj što je velika privilegija a faktički se ni na šta ne obavezuju a često se desi da mnogi od njih na kraju napuste zemlju koja je finansirala njihovo studiranje”. Što se tiče prisutnosti privatnih obrazovnih ustanova u medijima, konstatovao je da se sve svodi na to da je svaka njihova pojava u medijima ili plaćena ili negativni PR. On je kritikovao i Javni servis zbog toga što daje veoma malo prostora privatnim školskim ustanovama kao i zbog toga što studenti preko njega ne mogu da se informišu kroz pravo predstavljanje visokoškolskih ustanova.

Ana Trbović, osnivač i član Harvard kluba Srbije smatra da je jako važna pozitivno korektivna uloga medija i da izveštavanje treba da bude infomisanije a ne da bude naglasak na popularnim temama  pa samim tim i površnosti. Ona je iz ličnog primera objasnila da odabir fakulteta treba da bude prema rangu a ne prema vlasništvu. U Americi je naveći broj visokorangiranih fakulteta u privatnom vlasništvu. Prema njihovom rangiranju gleda se odnos broja studenata i profesora, da li će većinu predmeta predavati profesor ili asistent, koji se udžbenici koriste, koje su reference profesora, kvalitet biblioteke, kvalitet studenata u smislu broja bodova koji su dobili na testu i sl. Takođe se rangiraju i po tome koliko se brzo studenti zapošljavaju nakon završenog fakulteta i koliko iznosi njihova zarada nakon završenih studija u konkretnoj ustanovi. Harvard je ustanova koja omogućava svim studentima koji na osnovu svojih kvalifikacija upišu taj fakultet a koji nemaju novca da ga sami finansiraju, da dobiju stipendiju. S druge strane kod nas u Srbiji, čak i članovi Komisije za akreditaciju konstatuju da postoje fakulteti koji su akreditovani a ne ispunjavaju uslove što ukazuije na nedostatak primene pravila. Postoje i institucije koje potpuno ilegalno posluju bilo kao predstavnici stranih fakulteta ili su u pitanju domaći vlasnici. Tako se roditelji dovode u zabludu da plaćaju programe koji ne vrede posebno kada se suoče sa tržištem rada. Ona je u svom izlaganju naglasila i problem etike posebno kada su u pitanju plagijati diploma visokih zvaničnika u Srbiji a koje univerziteti koji su ih izdali, nisu ukinuli.

Mladen Šarčević, generalni menadžer Obrazovnog sistema “Ruđer Bošković” konstatovao je u svom izlaganju važnost da i edukacija i formiranje ličnosti budu ravnopravno tretirani u školi i da u tome roditelji moraju biti dobri saveznici. On se složio sa drugim panelistima da se kvalitet obrazovanja jedne institucije meri ishodom što će biti predmet i prilikom pristupnih pregovora sa EU. On je istakao na primer, da su maturski radovi srednjiškolaca u velikoj meri čisti plagijati zbog toga što ne postoji sistem kontrole. S druge strane, prosvetna inspekcija redovno obilazi njihov obrazovni sistem koji je prošao sve potrebne domaće i odabrane međunarodne akreditacije. Prema rečima Šarčevića, jako je važno i permanentno stručno usavršavanje zaposlenih što je redovna aktivnost ovog obrazovnog sistema i sve to je uticalo da o njemu ne postoji razlog za negativnu sliku ni u medijima ni kod konkurencije.

Pomoćnik direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Željko Stanković je objasnio da je razlog formiranja ove institucije pravilno praćenje, istraživanje i unapređivanje sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg  obrazovanja kroz savetodavnu ulogu. On je u raspravi govorio o ulozi Zavoda u proceni kvaliteta udžbenika koji tokom cele godine dobija zahteve za njihovo odobravanje i procenu svoje komisije šalje ministru na odlučivanje ali da oni nisu u poziciji da pred školsku godinu daju spisak odobrenih udžbenika već da bi to trebalo da uradi Ministarstvo objavljivanjem spiska na sajtu.

Na kraju panela je još jednom konstatovano da je neophodno povećati inspekcijski nadzor ali da je zbog kadrovskog deficita teško postići kontrolu čak i akreditovanih sistema a da se do nelegalnih često ni ne stigne. Pored ove vrste problema konstatovano je i da je u našoj zemlji još uvek primarni cilj mladih da dođu do diplome a ne do znanja i da takav način razmišljanja treba da se promeni.

Intergralni video snimak veoma interesantne rasprave nakon izlaganja panelista dostupan je na sledećem linku: