Home Vesti Zelena ekonomija između dobrih zakona i lokalne samovolje
Zelena ekonomija između dobrih zakona i lokalne samovolje
0

Zelena ekonomija između dobrih zakona i lokalne samovolje

0

Kada se radi o brzini implementiranja propisa u oblasti zaštite životne sredine, najbitnije je da se ide korak po korak, izjavio je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, u okviru svog izlaganja na konferenciji “Zelena ekonomija i implementacija zakonodavnog okvira” u organizaciji Danas konferens centra. On je podsetio da su zemlje poput Švedske i Danske započele razvojni proces u ovoj oblasti još pre 20 godina a Srbija ga je započela tek 2009. kada je donet set zakona u oblasti zaštite životne sredine. On je naglasio da zelenu ekonomiju ne čini samo otpad već i izgradnja pametnih zgrada, linije autobusa na električni pogon, energetska efikasnost i sl. On je podsetio da je do 2018. godine Srbija u obavezi da potpuno usaglasi svoju regulativu sa regulativom Evropske unije.

Filip Radović direktor Agencije za zaštitu životne sredine, podsetio je na globalnu sliku, pomenuvši sporazum u kome će dve najveće ekonomske sile sveta-Amerika kao najveće tržište i Kina kao najveći proizvođač, po prvi put početi da se pridržavaju i načela održivog razvoja. “Desetine hiljada ljudi kod nas je na ovaj ili onaj način povezano sa poslovima u oblasti reciklaže a recikliramo tek 10 procenata otpada”, rekao je Radović.

Kompanija Sekopak kao primer uspešnog povezivanja 420 klijenata sa 20 opština, 17 javnih i 20 privatnih sakupljača i reciklera predstavila je sistem koji razvija već šest godina. On podrazumeva dobro razvijenu infrastrukturu: milion i šest stotina kesa, 12 850 kanti za primarnu selekciju, 2 750 kontejnera, 30 vozila i prikolica, 64 preforatora a takođe a omogućili su i otvaranje 65 radnih mesta. Violeta Belanović Kokir, direktor ove kompanije, izjavila je da je Sekopak ispunila svoj plan za 2015. godinu. Naime, 40 procenata obvezničke industrije u Srbiji je prenelo svoju obavezu  upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom na Sekopak.

Željko Ožegović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, istakao je u okviru svog izlaganja da je u oblasti životne sredine potrebno da delujemo ne samo zbog obaveza prema EU već i zbog nas samih kao i ekonomskih i ekoloških razloga kao i održivosti sistema kako se ne bi sve svodilo na pojedinačne akcije. “Što se tiče lokalnih taksi, one su zastupljene svuda u svetu ali kod nas treba da budu pažljivo razmotrene i definisane kako bi troškovi bili na pravi način izmereni, suprotno onome što se dešava u praksi, naime da pojedine lokalne samouprave takvim parafiskalnim nametima preterano opterećuju one koji posluju u tim lokalnim samoupravama”, zaključio je Ožegović.

Privredna komora Srbije je od 2000. godine aktivno uključena u proces napredovanja u oblasti zaštite životne sredine. Siniša Mitrović, master analitičar životne sredine i savetnik predsednika PKS, smatra da je tih prvih 16. godina samo prvo poluvreme a da će drugo biti pod mnogo jačim globalnim uticajima na naš prostor, lošim navikama a manje novca. Kao primer loše navike naveo je činjenicu da prosipamo 30 procenata pijaće vode, svake godine bacimo jedan Kostolac električne energije, milijardu evra svake godine potrošimo na energente i sl. On je najavio da kroz nekoliko dana počinje veliki svetski kongres o upravljanju otpadom koji je najveći događaj u ovom delu Evrope i to je prilika da se testira šta mi zaista možemo da uradimo u ovom celom procesu.”Investicije u zelenu infrastrukturu će biti jedan posto rasta BDP-a u Srbiji, ako se na njih odlučimo”, rekao je Mitrović.

Ekološke takse kao harač opštinskih vlasti

U okviru specijalnog panela koji se ticao uloge lokalnih samouprava na polju zelene ekonomije konstatovano je da su standardi Evropske unije na koje se Srbija kao država obavezala kada su u pitanju ekološke takse jasni: Takse se prikupljaju od proizvoda koji nakon upotrebe postaju otpad. Međutim, u Srbiji, kao po nekom ukletom pravilu, dva dobra nikada ne idu zajedno. Na primeru kompanije JUB Šimanovci koja se bavi proizvodnjom boja na vodenoj bazi, jasno se vidi neuređenost i proizvoljnost u oblasti naplate ekoloških taksi i  primeni već postojećih zakona na lokalnom nivou. Ova kompanija je od 2008. do 2014. plaćala taksu u iznosu od 300 hiljada dinara, računato po prihodu i po kvadraturi. “2014. godine promenila se samo vlast, zakon se nije promenio, JUB se nije promenio, sve je ostalo isto. Nas iz kompanije su pozvali na razgovor i saopštili nam da smatraju da smo od sada zagađivači. Tvrde da smo mi fabrika boja i lakova a mi uopšte ne proizvodimo lakove”, rekao je  predstavnik pomenute kompanije, Danijel Đurić…..U kompaniji JUB tvrde da nisu dobili ime i prezime komunalnog inspektora niti im je pokazan zapisnik već su samo nakon toga dobili rešenje da komunalna taksa od tog trenutka iznosi 10 miliona dinara, što je trostruko veći iznos od dotadašnjeg. Slučaj je trenutno na upravnom sudu. Bilo je neophodno da se više kompanija kao što su Doktor Etker, Don kafa, Agro Sava, Izomat i drugi, zbog istog problema zajedno udruže i osnuju neformalnu organizaciju”Zajedno smo jači” i tako nastupe protiv opštine.

Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine je kao rešenje pomenutog problema najavio novi Zakon o naknadama i novi Zakon o lokalnim samoupravama koji će onemogućiti da se odluke donose  na osnovu slobodnih uverenja i procena.