Home Vesti Vitalna uloga medija u bezbednosti saobraćaja
Vitalna uloga medija u bezbednosti saobraćaja
0

Vitalna uloga medija u bezbednosti saobraćaja

0

“Najteže scene saobraćajnih nesreća treba objaviti i javno prikazati” stav je Mladena Mijatovića, novinara koji već 17 godina direktno sa mesta događaja izveštava u okviru rubrike “Crna hronika” i bio je svedok velikog broja posledica saobraćajnih nezgoda koje je zatekao na terenu. Teške i strašne scene, brojni izgubljeni životi ili invaliditet kod velikog broja mladih ljudi i dece često su rezultat nepromišljenosti aktivnih učesnika u saobraćaju. Prema rečima Mijatovića, nakon što gledalac pogleda prilog sa mesta tregedije barem u naredna dva-tri dana će biti pod utiskom i neće voziti pod dejstvom alkohola, prekomernom brzinom, prolaziti na crveno svetlo jer će razmišljti o posledicamma koje je video.

SAT Media Group koja postoji već 27 godina, aktivno se kao medijska kuća posvetila bogatom izveštavanju o bezbednosti saobraćaja sa namerom da kroz praktične stvari daju doprinos kroz koji će ljudi da se zamisle ali i da neka znanja prihvate i iskoriste. Svih sedam redakcija u okviru Grupe se aktivno bavi bezbednošću u saobraćaju. U svojoj prezentaciji na konferenciji “Bezbednost saobraćaja i uloga medija u Srbiji”, Mladen Alvirović, generalni direktor SAT Media Group je istakao da je uloga ovakvog medija pre svega da se ovom temom bavi neprekidno, svakodnevno a ne kampanjski i samo kada se nešto negativno desi. Takođe je bitno da se temom bavi aktivno, pronalazeći nove i zanimljive sadržaje, razumljivo i ubedljivo. U okviru svog centra NAVAK, ova medijska kuća praktično, atraktivno i ubedljivo predstavlja različite aspekte i situacije u saobraćaju i njihove posledice kao što su važnost vezivanja pojasa čak i na zadnjem sedištu, posledice aktiviranja vazdušnog jastuka bez vezanog pojasa, pokazni primeri kočenja pri određenoj brzini na različitim podlogama, uz korišćenje specijalne opreme i elektronike i učešće velikog broja novinara, auto stručnjaka, profesionalnih vozača.

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja nazvao je medije prvom silom kada je u pitanju ova tema i njihov značaj. “Prema istraživanju koje je radio Komitet u periodu između 2005 i 2008, mediji su svojim delovanjem direktno spasili najmanje 400 života jer je aktivnost medija u tom periodu bila značajno veća a nije dolazilo do drugih značajnijih zakonskih promena, povećanja kazni, aktivnosti saobraćajne policije ili sl.” istakao je Okanović. On je takođe naglasio da je u poslednje dve godine, na godišnjem nivou prosek oko 600 poginulih i 188 hiljada povređenih na našem području. Prema njegovim rečima, mediji imaju informativnu kao i vaspitno-obrazovnu ulogu i nivo svesti i interesovanja javnosti o bezbednosti u saobraćaju je vidljivo povećan njihovim delovanjem.

Darko Trifunović, profesor na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu je naglasio važnost razvijanja opšte bezbednosne kulture u našoj javnosti. On se zalaže za vraćanje u naš obrazovni sistem školskog predmeta koji bi se bavio bezbednosnom kulturom koji bi u sebi sadržao i elemente saobraćaja.”Potrebno je voditi računa o posebnim kategorijama vozača a to su mladi ljudi”, rekao je Trifunović. On smatra da su mladi ljudi oštrije ograničeni u svojim pravima a da se nije dovoljno vodilo računa o toj generalnoj prevenciji u okviru obrazovanja i vaspitanja kao i davanja ličnog primera. Prema njegovom mišljenju novčane kazne u Srbiji su drakonske u odnosu na prosečnu platu, posebno kada je u pitanju odnošenje vozila a da se slabije primenjuju kazne za pogrešno parkiranje. On je naglasio i važnost stanja naših saobraćajnica, njihovom održavanju,gradnji po standardima i bezbednosti. Takođe je jako bitno da se saobraćajnice i ograničenje brzine na njima prilagode uslovima saobraćaja i budu realne.

U okviru rasprave nakon prezentacija učesnika, naglašen je i fenomen formiranja ograničenja brzine ispod realnog nivoa koji je često neizvodljiv u praksi. Učesnici su se složili da ograničenje brzine može spasiti živote ali da postoje situacije u kojima ograničenje brzine nema nikakvu potporu u smislu bezbednosti saobraćaja. Kao primer je navedena obilaznica od mosta Zemun-Borča do Pančevačkog puta gde je ograničenje brzine 50 km/h iako nije u pitanju put kroz naselje a saobraćajno-tehničke karakteristike puta dozvoljavaju da na tom mestu ograničenje brzine bude čak 100km/ h. Putari često da bi skinuli odgovornost sa sebe postavljaju ograničenja brzine i time prebacuju odgovornost u slučaju da se nešto dogodi, na vozača. Time se često problemi na putevima umesto pažljivim projektovanjem ili sanacijom dela puta, pokušavaju  rešiti ograničenjem brzine. Zaključak je da su vozači s pravom frustrirani jer se u tom kontekstu godinama ne dolazi do boljeg rešenja i da je velika odgovornost pre svega na licima koja se bave projektovanjem.

 

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *