Home Globalna ekonomija Right to try ili Right to die?(VIDEO)
Right to try ili Right to die?(VIDEO)

Right to try ili Right to die?(VIDEO)

0

Američki predsednik Donald Tramp, sa ponosom je predstavio program pomoći pacijentima koji nemaju druge opcije lečenja pod nazivom Right to try, kao jedno od svojih najvećih dostignuća sa kojima ide u reizbor na izborima 2020. godine, pre svega zbog činjenice da taj program olakšanog pristupa kliničkim studijama za pacijente koji nemaju drugu opciju izlečenja, predstavlja bitan korak u borbi za ljudske živote, ali i pobedu nad nekim od najtežih bolesti današnjice.

Srbija kao država, prihoduje od kliničkih studija 200 miliona evra godišnje, ali je i dalje iz različitih razloga daleko ispod evropskog proseka po broju kliničkih studija, tako da se građani Srbije i dalje u velikoj meri leče lekovima koji su skuplji i neefikasniji od modernih inovativnih lekova, dok čak i lekovi koji su globalno odobreni od najuglednijih svetskih agencija za lekove ponekad čekaju i duže od deset godina kako bi bili uključeni u pozitivnu listu lekova kojima se leče građani Srbije.

Konferencija Danas konferens centra “Sistem lečenja retkih bolesti i kliničke studije u Srbiji”, ukazala je na činjenicu da je umesto slogana Right to try, kojim se pacijentima u SAD daje šansa da makar pokušaju da preko učešća u kliničkim studijama spasu svoj život, u Srbiji na delu koncept koji u suštini znači Right to die, pre svega kroz jako spore procedure dijagnostike retkih bolesti, neopremljene laboratorije koje nisu u stanju da detektuju retke tumore, dok paciijenti zbog jako sporih procedura legalno jako teško mogu da dobiju tačnu dijagnozu preko slanja uzoraka u najmodernije svetske laboratorije. Posledica ovakvog stanja je neretko i potpuno pogrešna dijagnostika, posebno u manjim mestima, ali i Beogradu, i onda čitav lanac pogrešnih terapija zasnovanih na pogrešnoj dijagnozi , koja drastično smanjuje šanse pacijenata da prežive.

Samir Attar, iz Udruženja proizvođača inovativnih lekova Inovia, ukazao je na činjenicu da se novac koji kliničke studije donose zdravstvenom sistemu Srbije, a koji je nezvanično na nivou od 200 miliona evra, ne ulaže u modernizaciju istraživačkih kliničkih centara, već za potrebe tekuće potrošnje zdravstvenog sistema Srbije.

Dušan Ristić, onkolog-internista sa Instituta za onkologiju i radionolgiju Srbije, ukazao je da je pored novih zgrada i opreme, jedan od ključnih resursa i zapošljavanje novih ljudi u laboratorijama i istraživačkim centrima, pošto je broj obolelih od tumora između dva popisa stanovništva porastao sa 200 hiljada na 250 hiljada, a kadrovski kapaciteti zdravstvenog sistema ostali su isti.

Ivana Petrović, medicinski direktor privatnog zdravstvenog sistema BelMedic, ukazala je na činjenicu da ni jedna država na svetu nema sve genetske testove na jednom mestu, ali da je ključni problem jako komplikovana i spora procedura slanja uzoraka retkih tumora u regionalne laboratorije u svetu, tako da bi čak i bez ulaganja u laboratorije, pojednostavljenjem procedura slanja uzoraka, mogao biti rešen problem dijagnostike retkih bolesti.

Ključne izvode iz programa konferencije možete videti na ovim video snimcima:

Snimak celog programa konferencije možete videti na ovom video snimku: