Home Obrazovanje Novi set obrazovnih zakona pre nove školske godine
Novi set obrazovnih zakona pre nove školske godine
0

Novi set obrazovnih zakona pre nove školske godine

0

U svom uvodnom pozdravu za konferenciju “Obrazovni sistem Srbije i novi zakonski okvir”, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Repubike Srbije Mladen Šarčević je izjavio u da su višemesečne pripreme promena svih zakonskih okvira u sistemu obrazovanja pri kraju. Prema njegovim rečima, novi zakonski okvir bi trebalo da dovede do boljih i efikasnijih rešenja. “U izradi šest velikih zakonskih sistema, sistemski je obuhvaćen Zakon o obrazovanju. On podrazumeva predškolsko, osnovno i srednje kao i dualno obrazovanje koje je novina. Kod visokog obrazovanja je dosta toga urađeno ali će taj proces trajati i narednih godina. Cilj je da se podigne nivo kompetencije i nivo kvaliteta obrazovanja u Srbiji”, naveo je Šarčević.

“Kada se završi javna rasprava, ulazi se u skupštinsku proceduru. Smisleno bi bilo da budu usvojeni pre kraja ove školske godine i da nova školska godina počne sa novim propisima”, rekla je savetnica ministra prosvete Biljana Lajović. Ona je naglasila da je ideja promene zakonskog okvira bila da se stvori jedan koherentan sistem, a ne kao što je bilo do sada da osnovna, srednja škola, fakultet funkcionišu kao odvojene celine. “Ideja je kada se završi određeni nivo obrazovanja, osnovna škola, učenici imaju određene kompentencije koje im omogućavaju da kvalifikovano nastave da pohađaju sledeći nivo obrazovanja”, pojašnjava ona. Kako kaže, kada se završi srednja škola, da imaju mogućnost da se profilišu valjano, da idu dalje ili idu u svet rada, ali da se ne desi da kada završe školu prvi put se sretnu sa svetom rada. Novim zakonskim rešenjima biće redefinisana i uloga dva zavoda koji bi trebali da budu nosioci progresivnih ideja u obrazovanju. Menja se, kako kaže, i uloga roditelja i insistira na povećanoj odgovornosti roditelja u vaspitnom delu. “Ne može vaspitni rad da se odvija ako porodica nije uključena. Deca i roditelji imaju povećanu odgovornost”, pojasnila je ona. U narednom periodu oko 77.000 ljudi iz obrazovnog sistema treba da prođu obuku, a za te svrhe obezbeđen je novac iz IPA fondova.”Cilj je da nastavnici nauče kako da drže nastavu usmerenu na ishode, a osnova za to je u zakonu”, rekla je Lajovićeva.

Jelica Đokić , član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ukazala je na probleme umetničkih fakulteta, te da za doktorate umetnosti nije izdvojen ni dinar.
“Onda se doktorske studije umetnosti odužuju, traju šest, umesto tri, godina”, rekla je ona i dodala da se neke stvari uvode u zakon za koje se zna da neće biti ostvarive.
Kao primer navela je da je u postojećem zakonu bilo predviđeno da za doktorske studijske programe jedan recenzent bude iz inostranstva.
Đokićeva je imala primedbe i na rad inspekcijskih službi, jer je kao član Komisije za akreditaciju, kako kaže, videla svašta na terenu.
“Dešavalo nam se da privatni fakultet bude u napuštenom hotelu. Prostor i nastavni kadar su najveći problem, posebno na privatnim fakultetima”, naglasila je ona.
Za dekane i rektore privatnih fakulteta, kako kaže, biraju se ljudi koji nemaju odgovarajuća zvanja, programi nisu akreditovani.
“Imamo situaciju da se završavaju neakreditovani programi, da te diplome potpisuju oni koji ne bi smeli. Međutim, tim problemom se niko ne bavi”, zaključila je Đokićeva.

Darko Trifunović, profesor na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu ukazao je na to da čak i pojedini državni fakulteti u Beogradu ne ispunjavaju minimum standarda. “Mi smo se dugo borili da Univerzitet u Beogradu kao jedan gigant za jugoistok Evrope dostigne što viši nivo na Šangajskoj listi. Međutim, primetan je odliv mladih stručnjaka iz zemlje ali se ne preduzima ništa da se to spreči. Dešava se da mladi stručnjaci ne mogu da dođu ni na docentska mesta jer se suočavaju sa starijim kolegama koji su na tim mestima a nemaju naučne radove, radi se o nekoj vrsti mobinga i sprečavanja da ti mladi ljudi napreduju i novi Zakon bi trebalo da predvidi mehanizme kojima bi tu oblast uredio” naglasio je Trifunović. On je dodao da pored zakonskih načela postoje i etička koja treba poštovati.

U okviru rasprave nakon izlaganja panelista, dugogodišnji direktor Osnovne Škole Svetozar Marković u Beogradu Dragi Lukić, ukazao je na nekoliko problematičnih tačaka na osnovu iskustva u osnovnoškolskom sistemu. On je između ostalog pomenuo visoke cene užbenika od kojih najveću korist nemaju autori već prvenstveno izdavači i da konkurencija nije uticala da cene budu niže. Takođe, ukazao je na problem kadriranja, zatim određivanja dovoljnog broja stručnih saradnika u skladu sa brojem odeljenja i potrebama škole. On smatra da bi direktori škola trebalo o tome prevashodno da se pitaju jer najbolje poznaju situaciju a ne političari i predstavnici ministarstva…

 

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *