Home Vesti Novi Fond za zaštitu životne sredine biće deo budžeta za 2016. godinu
Novi Fond za zaštitu životne sredine biće deo budžeta za 2016. godinu
0

Novi Fond za zaštitu životne sredine biće deo budžeta za 2016. godinu

0

U hotelu Radison Blu, o organizaciji Danas konferens centra održan je Drugi međunarodni sajam Zelena ekonomija, koji je svojim izlaganjem otvorila Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Srbije. Ministarka Bogosavljević Bošković najavila je finalizaciju aktivnosti na ponovnom uspostavljanju sistema finansiranja reciklažne industrije u Srbiji kroz obnavljanje Fonda za zaštitu životne sredine, kao i pripremu potpuno novog seta ekoloških zakona koji bi prvi put nakon 2009.godine trebali da sistemski ustroje različite segmente zelene ekonomije u Srbiji. Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, tokom svog izlaganja na konferenciji Zelena ekonomija i reciklažna infrastruktura najavio je da će sredstva namenjena novom Fondu za zaštitu životne sredine biti deo predloženog budžeta Vlade Srbije za 2016.godinu. Ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine 2012.godine, zbog brojnih afera u trošenju državnih fondova, dovelo je do potpunog kolapsa u finansiranju reciklaže različitih vrsta opasnog i neopasnog otpada, tako da je vraćanje ovog vida finansiranja reciklažne industrije povratak na model u kome će novac prikupljen ubiranjem ekoloških taksi biti direktno usmeravan ka reciklažnoj industriji. Violeta Belanović Kokir, generalni direktor Sekopaka, iznela je podatke da je nivou recikliranog ambalažnog otpada na godišnjem nivou premašio 35 posto od ukupne emisije tog otpada, i da je taj uspeh operatera koji se bave prikupljanjem i reciklažom ambalažnog otpada, daleko prevazišao sve projekcije i postavljene nacionalne ciljeve u ovoj oblasti. Takođe, ovakav nivo reciklaže ambalažnog otpada drastično je smanjio emisiju CO2 u Srbiji, tako da su na posebnoj svečanosti u sklopu panela o zelenoj ekonomiji dodeljeni posebni ProEurope sertifikati velikim kompanijama iz različitih industrija, koje su kroz svoju saradnju sa Sekopakom drastično povećale nivo reciklaže ambalažnog otpada u svom poslovanju i presudno doprinele ukupnom smanjenju emisije CO2. Poseban sertifikat o smanjenju emisije CO2 dodeljen je i resornom ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Posebnu pažnju privukla je specijalna prezentacija Privredne komore Srbije, gde su posebno predstavljeni potpuno novi projekti javno-privatnog partnerstva u oblasti zelene ekonomije u Vrbasu, Zrenjaninu, Grockoj, Nišu i Vinči. Siniša Mitrović, savetnik u Privrednoj komori Srbije posebno je upozorio na samovolju lokalnih samouprava koje potpuno autonomno uvode parafiskalne namete velikim investitorima, kojima se umesto podrške, praktično kažnjava ekološki odgovorno poslovanje. Takođe, upozorio je na upliv politike u lokalnim samoupravama koji limitira bilo kakav napredak kada je reč o povećanju broja ekoloških inspektora, ali i najavio sistematizaciju i uvođenje ozbiljnih standarda kada je reč o dobijanju statusa operatera različitih vrsta otpada, pošto u praksi postoje primeri u kojima se osnivaju preduzeća za upravljanjem otpada, otpad deponuje u neodgovarajućim skladištima, uzima novac iz državnih fondova i preduzeća guraju u stečaj uz obavezu države da sama zbrinjava otpad iz takvih preduzeća. Mitrović je upozorio da je takav model niskih standarda veoma poguban, i kao primer naveo obavezu davanja bankarske garancije od 20 hiljada dinara koju operateri otpada treba da daju da bi obavljali svoju delatnost, što je potpuno ispod nivoa ozbiljne odgovornosti koja je neophodna kada je reč o statusu operatora otpada u razvijenim zemljama, gde se slične garancije mere milionima evra. Tokom rasprave posebno je potenciran problem nedovoljnog broja ekoloških inspektora koji svojim malim brojem nisu dovoljni da pokriju celu teritoriju Srbije, dok je ukazano i na podatak da na celokupnom procesu usklađivanja Srbije sa EU standardima u oblasti životne sredine, kao i svim tekućim aktivnostima u upravljanju različitin vrstama otpada u resornom ministarstvu angažovano ukupno 15 ljudi, što je daleko ispod minimalnog nivoa. Drugi međunarodni sajam Zelena ekonomija održan je pod institucionalnim partnerstvom Ambasade SAD u Srbiji, dok će sledeći biti održan u februaru 2016. godine kao deo javne rasprave o predlogu novog seta ekoloških zakona.