Home Vesti Izmene Zakona o zaštiti životne sredine konačno u skupštinskoj proceduri
Izmene Zakona o zaštiti životne sredine konačno u skupštinskoj proceduri
0

Izmene Zakona o zaštiti životne sredine konačno u skupštinskoj proceduri

0

Još u junu 2014. godine procena Evropske Unije bila je da stanje u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji posebno treba podvući crvenom bojom kao najlošije, a prema rečima samih predstavnika Vlade, “kao da su u tome sve gađali naopačke”. Koliko se u praksi odmaklo od ovakvog stanja kako u oblasti regulative tako i u praksi, možda najbolje govori izražavanje straha učesnika 158. konferencije Danas konferens centra “Zelena ekonomija i novi zakonodavni okvir” da se nastavi sa tzv. “zlokobnim zelenim petroljetkama” i ponovo sačeka 2021. sa novim regulatornim okvirom jer će tada za sve biti kasno.

Prema rečima Aleksandra Vesića, pomoćnika ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije, zelena ekonomija je razvojna i šansa za otvaranje novih radnih mesta, otvaranje novih kompanija i to ne samo u oblasti upravljanja otpadom već i energetske efikasnosti u građevinarstvu, poljoprivredi proizvodnjom organske hrane i sl. “Srbija je na žalost još uvek daleko od stanja u razvijenim zemljama i nije u pitanju to da nemamo propise već nam ne ide implementacija. Tačnije, Evropska komisija je ocenila da je usklađenost Srbije na planu zakona u toj oblasti sa EU 50 odsto, a implementacija ispod 20 odsto.”, konstatovao je Vesić. On se osvrnuo i na Zakon o inspekcijskom nadzoru ističući da će zahvaljujući njemu biti usposavljen bolji sistem nadzora i kontrole. Kako je kazao, očekuje se da će se Vlada Srbije do kraja nedelje izjasniti o setu zelenih zakona- izmene i dopune zakona o upravljanju otpadom, zaštiti životne sredine i zaštiti prirode kako bi se u skupštinskoj proceduri našli pre raspisivanja izbora. Ključne izmene Zakona o zaštiti životne sredine odnose se na osnivanje Zelenog fonda o kome se toliko govorilo koji će, kako je naveo, biti budžetska linija.

Direktor Republičke Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović  podsetio je da prema definiciji Ujedinjenih nacija, koncept zelene ekonomije predviđa rad na dobrobiti čoveka, smanjenje siromaštva i socijalnih razlika kao i ekološkog rizika. Takođe je naglasio da upravljanje otpadom predstavlja najvažniji segment u oblasti zaštite životne sredine. On je naveo da  procene Evropske agencije za zaštitu životne sredine za narednih deset godina pokazuju da će se količina generisanog otpada na teritoriji unije povećati pet do sedam puta.”Moraćemo da se prilagođavamo nastaloj situaciji, a važno je da ulažemo u reciklažnu oblast, kao i da podstičemo sakupljački sektor” naveo je on.

Projekt menadžer Nemačke organizacije za tehničku saradnju- GIZ  Zoran Jakovljev objasnio je da je ta organizacija sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije nedavno potpisala Sporazum o saradnji na realizaciji projekta “Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama – IMPACT”. Cilj tog projekta je unapređenje uslova za sprovođenje cirkularne ekonomije, kroz pretvaranje otpada u resurse za ponovnu upotrebu, na nacionalnom i opštinskom nivou. Planirano je da se pojekat u početku sprovoditi u pet opština – Kuršumliji, Aleksincu, Beloj Crkvi, Svilajncu i Krupnju, a kasnije će se, sprovoditi i u ostalim opštinama.

Dušan Vasiljević, konsultant GIZ IMPACT projekta je istakao važnost da sve promene u našem društvu koje se tiču životne sredine stave u okvir koji ima i svoju ekonomsku opravdanost što je i poenta cirkularne ekonomije. Recikliranje svega pet posto ukupnog otpada u Srbiji pokazuje da kod nas postoje neiskorišćeni potencijali.

Siniša Mitrović, samostalni savetnik za EU propise u oblasti Zaštite životne sredine Privredne komore Srbije naglasio je da je ta institucija uložila velike napore i resurse kako bi novi set zakona ušao u skupštinsku proceduru. Veoma ćemo se zalagati za bolju poziciju pre svega malih i srednjih preduzeća u ovoj oblasti. “Srbija ne treba da bude nekakva “low cost” destinacija za jeftine otpade već treba da stvorimo novu vrednost što će biti omogućena novim propisimai bez silnih administrativnih barijera”, dodao je Mitrović.

Do sada je jedini problem bio kada će biti donet zakon a sada kako izgleda tek počinju pravi problemi kada dolazi do primene, posebno u svetlu administracije i manjka stručnog kadra.