Home Globalna ekonomija Dobri efekti pune primene Zakona o inspekcijskom nadzoru (VIDEO)
Dobri efekti pune primene Zakona o inspekcijskom nadzoru (VIDEO)
0

Dobri efekti pune primene Zakona o inspekcijskom nadzoru (VIDEO)

0

Zakon o inspekcijskom nadzoru koji je usvojen u aprilu 2015. godine, od 29. aprila 2016. ima svoju punu primenu.  Ovim zakonom je  između ostalog, po prvi put omogućena kontrola neregistrovanih subjekata kao i koordinacija rada svih 40 inspekcija u 14 ministarstava.

Da bi rad inspekcija imao smisla, neophodno je da mere inspekcija nad subjektima koji nelegalno posluju dobiju i adekvatan sudski epilog. Ne ohrabruje činjenica da je na primer 99 procenata predmeta sanitarne inspekcije iz perioda 2013-2015 godine zastarelo.

Nenad Šarkoćević, pomoćnik direktora Upravnog inspektorata Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Vlade Republike Srbije, rekao je u svom izlaganju na konferenciji  Siva ekonomija i inspekcijski sistem Srbije, da ovakva iskustva deluju nemotivišuće za inspektore i šalju pogrešnu poruku privrednim subjektima. “ Iz tog razloga, Ministarstvo je potpisalo sporazum sa Udruženjem prekršajnih sudova koji će omogućiti da inspektori lakše podnose prijave a sudovima omogućiti ujednačenu sudsku praksu pri postupanju po prekršajnim prijavama inspektora“, naglasio je Šarkoćević. On je podsetio da trenutni tehnički i kadrovski kapaciteti inspekcija nisu na zadovoljavajućem nivou a 2016. godine je došlo do smanjenja zarada kroz ukidanje tzv“ inspektorskog dodatka“. Takođe, prema statistici na svakih 1200 stanovnika u Srbiji, dolazi jedan inspektor, dok je evropski prosek jedan inspektor na 780 stanovnika.

Dragan Pušara, rukovodilac Jedinice za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor izjavio je da ova reforma inspekcijskog sistema ide u smeru jednog fer odnosa po modelu:“Kako ti prema državi tako država prema tebi“ koji je transparentniji, otvoreniji, partnerski i pre svega preventivni. On je takođe naveo da se na osnovu urađenih analiza, može videti da veliki deo subjekata želi da postupa u skladu sa zakonskim propisima, zatim oko 30 procenata njih bi želelo da postupa u potpunosti ali ponekad nemaju dobru interpretaciju zakona i oko 8 procenata je čvrsto rešeno da radi u potpunosti mimo propisa.

Žarko Malinović, Sekretar udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS), pomenuo je istraživanje koje je PKS sprovela na godišnjicu primene ovog zakona među privrednicima u vezi njihovim stavovima o sivoj ekonomiji i efektima novog zakona. Prema tom istraživanju, najveći deo sive ekonomije zastupljen je u sektoru usluga, maloprodaji, veleprodaji, turizmu i ugostiteljstvu. Trećina anketiranih privrednika je imala više od 6 inspekcijskih kontrola u poslednjih godinu dana. To pokazuje da fokus i dalje nije pre svega na neregistrovanim subjektima. Malinović je dodao da je jako važno u godišnjim planovima napraviti listu rizičnih i manje rizičnih poreskih subjekata.

Stanko Krstin, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine naveo je da najveći razlozi zbog kojih je privrednicima teško da legalno posluju poštujući sve zakonske propise pre svega birokratija, visoki poreski nameti kao i cena komunalnih usluga. Takođe, u praksi se pokazuje da inspektori često namerno odlaze u kontrolu istih subjekata za koje znaju da posluju po pravilima kako bi lakše ispunili izveštaj dok je preduzeću potrebno da utroši čak 72 radna sata kako bi potpuno opslužila inspekciju.

Jedan od zaključaka panel diskusije koji se ističe jeste da inspekcija uvek ima manje nego što je potrebno ali da je zbog toga neophodno da inspektori budu dobro obučeni i a rad inspekcija fokusiran pre svega na one naročito problematične oblasti koje se nalaze u sivoj zoni poslovanja.

I.P.

Integralni snimak konferencije možete pogledati na sledećem linku (VIDEO):

 

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *